POSTANI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU

PIŠE: MIRJANA STOJADINOVIĆ, NLP MASTER, HYL TRENER
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI

Stalna potreba da menjamo druge ljude je zapra­vo naše odbijanje promene, naš otpor prema promeni. Najbolji mogući način uticaja je lična promena i lični primer. Ja sam ono što govorim. Često ljudi govore ono što misle da drugi žele da čuju. To je opet samo misao, i to vaša misao, a ko kaže da je to i tuđa potreba.

Davno sam naučila u životu da slušam ljude. Bez pretpostavki. Samo slušam i gledam. Puš­tam i dopuštam da čujem tuđu misao. Pratim šta ta misao izaziva u meni. Koja je to emocija. Prateći svoju emociju, spoznajem šta je sagovo­rnik zapravo hteo i kako to odzvanja u meni. Ako znamo da se sve događa sa razlogom, važno je da razumemo šta se događa u tom odnosu. Na jednom seminaru, pre petnaestak godina, čula sam: “Ako hoćeš da saznaš više o ljudima, slušaj ih o čemu govore, o čemu pevaju i o čemu ćute.“

Šta mislite koji je najstresniji trenutak u živo­tu? Najstresniji trenutak u svačijem životu je čin rađanja – izlazak u svet iz majčine utrobe. Zašto? Prvo zbog toga što ulazimo u nešto NOVO, nešto nepoznato. Izlazimo iz sredine gde smo imali sve, hranu, piće, toplinu, udobnost, sigurnost. U toj utrobi smo prigrljeni i prihvaćeni. Ni o čemu nismo morali da razmišljamo ili brinemo.

Od prvog trenutka izlaska van iz majčine utrobe, do trenutka kada zatvaramo oči pred scenom ovozemaljskog života i odlazimo iz njega, ne­prestano živimo jednu od najsnažnijih potreba čoveka, a to je potreba za prihvatanjem i prepoz­navanjem u društvu. Čovek uvek ima potrebu da bude prepoznat, jer je to način da shvata da pos­toji. Kažu da je najgora vrsta mobinga u radnim organizacijama tada kada čovek nije primećen, kad mu daju do znanja da ne postoji. Teško je, jer svi imaju potrebu za prepoznavanjem.

Svaki čovek u sebi ima tri ličnosti. Te ličnosti su stanje ega. To je ego stanje Odrasli, ego stan­je Roditelj i ego stanje Dete. Osoba može funk­cionisati iz Negujućeg i Kritičkog roditelja, i iz Adaptiranog i Slobodnog deteta. Pozitivni Kritič­ki roditelj ograničava, sprečava i upućuje radi bezbednosti i dobrog odgajanja deteta. Kritiku­je ono ponašanje koje je zaista nebezbedno za dete. Negativni kritički roditelj kritikuje iz potre­be za kontrolom i iz razloga umanjivanja nečije vrednosti i samopoštovanja.

Pozitivno adaptirano dete prihvata smislene zahteve okoline. Na zdrav način odgovara tim zahtevima, kako bi bilo dobro i njemu i drugima. Negativno adaptirano dete reaguje preposlušno, kako bi sve zahteve okoline bespogovorno prih­ vatio. Pozitivno slobodno dete živi ono što os­eća. Shvata da ima pravo da izrazi ono što misli i oseća, jer shvata da je to bezbedno. Negativno slobodno dete zadovoljava svoje potrebe, bez obzira na potrebe i zahteve drugih.

Kakvo ste vi dete? Kakvo je dete u vama? Koje dete hranite, negujete i podržavate?

Osnova svega leži u tim ulogama koje smo nave­li. U zavisnosti od situacije, u nama se pokreću naše uloge. Važno je da razumemo procese koji se odvijaju u nama, kako bismo znali na čemu možemo da radimo. Ego uvek ima potrebu za kontrolom i primenu uloge iz svojih potreba.

Jedino ljubav može da deluje transformativno i zdravo, jer smisleno razume potrebe ega, bez prosuđivanja i osuđivanja.

Ego nastaje onog trenutka kada izlazimo iz ma­jčine utrobe. Iz sredine sigurnosti, iz konekcije sa Bogom. Ego nastaje kada se odvajamo od Božanskog izvora.

Ego pokušava da nam kaže: „Ti si ono što imaš!“ Počinje u detinjstvu još sa igračkama. Vreme­nom, počinjemo da se identifikujemo sa svojom imovinom. Ulazimo u zamku ega i pomišljamo da što više imamo, to smo vrednija osoba. U slučaju da ono što imamo izgubimo, postoji bo­jazan od gubitka identiteta.

Druga i osnovna zamka ega je: „Ti si ono što radiš!“ „Ti si svoje dostignuće!“ Otuda potreba da stalno negde budemo prvi, potreba za tak­mičenjem. Živimo uverenje da je svet mesto gde se moramo takmičiti.

Treća zamka ega je: „Ti si tvoja reputacija.“ Zam­ka je da predstavljam ono što drugi ljudi o meni misle. Živimo i radimo ono što mislimo da bi bilo društveno prihvatljivo, izbegavajući potrebe i pozive svoje unutrašnje mudrosti i svoje svrhe. Na taj način, ne živimo ono što suštinski jesmo, jer smo u zamci ega.

Najveća zamka ega jeste odvojenost. Ego poručuje da ono što Ja Jesam je izdvojeno od svega ostalog. Odvojenost od onoga što imamo i onoga što mislimo da nemamo. Odvojenost od Izvora. Ego nas uči da smo odvojeni od Boga.

Ljubav nas uči da smo jedno sa Bogom, sa Iz­vorom, sa svojim unutrašnjim bićem, koje je spremno da živi svoju svrhu. Sve dolazi od Iz­vora i Izvor je u svemu što Jesmo, i u svemu što nas okružuje. Izdvojenost ne postoji. Izdvoje­nost je samo imaginacija ega.

Sve nam je dato.

Uzmi ili ostavi.

Ego to ne prepoznaje, Čista ljubav uvek Zna.

Važno je da se predamo sa poverenjem da smo uvek vođeni. Gde postoji poverenje, stvara se Čisto okruženje. Podloga Čistog okruženja jeste ljubav.

Voli i bićeš Voljen!

Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!