POSAO KAO ŽIVOTNA MISIJA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: TANJA TODOROVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

TANJA TODOROVIĆ, DIREKTOR ŠKOLE ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE „ANTON SKALA“ IZ STARE PAZOVE, BAVI SE KONTINUIRANO EDUKACIJOM I REHA­BILITACIJOM DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU I OSOBAMA SA INVALIDITETOM.

DIPLOMIRALA JE NA DEFEKTOLOŠKOM FAKULTETU U BEOGRADU (FASPER) I STE­KLA ZVANJE DIPLOMIRANI DEFEKTOLOG – OLIGOFRENOLOG. U ŠKOLI ZA OSNOV­NO I SREDNJE OBRAZOVANJE „ANTON SKALA“ RADI OD 1996. GODINE, NAJPRE KAO DEFEKTOLOG – NASTAVNIK PREDMETNE NASTAVE. OD 2010. GODINE, OTKAD JE DIREKTOR ŠKOLE, PRUŽILA JOJ SE MOGUĆNOST DA OSTVARI VIZIJU KOJU IMA VEĆ DUGI NIZ GODINA. ŠKOLA JE SADA U MNOGIM SEGMENTIMA UNAPREĐENA I PROŠIREN JE DELOKRUG RADA, ODNOSNO USLUGA KOJE PRUŽA.

KADA NIJE U ULOZI DIREKTORKE, POSVEĆENA JE EDUKACIJAMA, TRANSAKCIO­NOJ ANALIZI, RAZLIČITIM TELESNIM PROCESIMA I TRETMANIMA (BARS, MTVSS, HIDŽAMA, DUBOKI PEAT, THETA HEALING, LIFE COACH), KOJI SU JOJ OMOGUĆILI DA SE DETALJNIJE I DUBLJE POSVETI ČOVEKU, SAMOM BIĆU. NAMERNO NAGLA­ŠAVA REČ „ULOGA“, JER NE VOLI STRIKTNO VEZIVANJE ZA POJAM I ŠABLON, UOBI­ČAJENO ZNAČENJE I TUMAČENJE REČI. ULOGA, JER TO NIJE SVE. VOLI DA DAJE SEBE U SVEMU U ČEMU JESTE I TU NEMA GRANICA.

KADA SI SHVATILA DA JE TVOJ POZIV RAD SA DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU I OSOBAMA SA INVALIDITETOM?

Nakon završene srednje škole, prilično sam luta­la u pogledu svojih interesovanja i konačnog iz­bora kojim putem krenuti dalje, te sam u jednom trenutku razmišljala o karijeri u oblasti kostimo­grafije, čak istorije umetnosti… Svoju konačnu odluku da započnem školovanje na Defektološ­kom fakultetu, iz perspektive sadašnjeg vreme­na, donela sam gotovo preko noći. Naime, moja majka je svoju radnu biografiju i karijeru započe­la i završila kao defektolog u školi, najpre kao na­stavnik, a zatim i kao direktorka. Ta činjenica je, to sada shvatam, verovatno, u jednom trenutku, prevagnula u odabiru mog budućeg zvanja. Još kao dete i kasnije, kao mlada, bila sam zaintere­sovana i izrazito radoznala osoba i veliki deo vre­mena sam provodila u školi. Taj duh i atmosfera ljubavi, poverenja, bliskosti i poštovanja prema ličnosti deteta, sa svim poteškoćama koje ga op­terećuju, a koju sam osetila posmatrajući svoju majku u radu sa decom i kolegama, sigurno me je inspirisala i usmerila ka mom budućem pozi­vu. U životu nema slučajnosti, to i moja životna priča potvrđuje.

KOLIKO MINISTARSTVO PROSVETE IMA SLUHA ZA SVE TVOJE IDEJE KOJE UVODIŠ U ŠKOLU?

S obzirom na to da sam imala puno ideja, ali i jasnu viziju šta želim i hoću da učinim u smislu poboljšanja kvaliteta rada škole, zadovoljna sam koliko toga se do sada postiglo. Škola je proši­rila svoju delatnosti na oblast socijalne zaštite i zakoračila u oblast zdravstva, budući da su ta dva polja delovanja, kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju, neraskidivo vezana. Narav­no, sve ovo je postignuto u saradnji sa Ministar­stvom prosvete, ali i lokalnom samoupravom, koja ima sluha za potrebe ove populacije mladih.

KOJE SI SVE AKCIJE POKRENULA SA SVO­JIM TIMOM U OKVIRU ŠKOLE?

Odgovor na ovo pitanje zahteva mnogo više pro­stora, zato ću pokušati da navedem one koje su za nas i naše učenike i korisnike najznačajnije.

Putem organizovanja humanitarne aukcije pred­meta poznatih ličnosti od strane Delta fondaci­je, škola je dobila kombi vozilo za prevoz naših učenika od kuće do škole, na šta sam posebno ponosna.

Još 2011. godine, o radu ŠOSO „Anton Skala“, kao i o socijalnim uslugama čiji je škola pruža­lac (Dnevni boravak za mlade sa smetnjama u razvoju „Iskorak“ i Pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima“), sni­mljeno je jedanaest mojih autorskih emisija u produkciji RTV Stara Pazova. To je predstavljalo tada za sredinu iz koje potičem i u kojoj radim, zaista veliki kuriozitet. Emisije su informativnog, ali i edukativnog karaktera, i danas su veoma gledane.

U saradnji sa lokalnom samoupravom opštine Stara Pazova, škola je organizovala celodnevno druženje učenika sa našim najpoznatijim parao­limpijcima i učestvovanje u zajedničkim rekrea­tivnim aktivnostima. Ne moram da napominjem koliko je to značilo našoj deci. Takve trenutke oni nikada ne zaboravljaju.

Učenici škole, kao i korisnici socijalnih usluga, permanentno, godinama unazad, učestvuju u svim kulturnim i sportsko-rekreativnim manife­stacijama na lokalnom i republičkom nivou. Neke od njih su postale deo naše tradicije kao što su: „Novogodišnji bazar rukotvorina“ u Novom Sadu, izložbe i susreti sa školama našeg tipa u Beogra­du i gradovima širom Srbije, sportska takmiče­nja, takmičenja u oblasti tkanja i ručnih radova učenika i korisnika, „Defile prijateljstva“ u organi­zaciji Društva za afirmaciju invalida „Feniks“, čiji je naša škola suorganizator, kao i učešće na dru­gim susretima i manifestacijama koje vidljivost ove populacije dece i mladih podiže na viši nivo.

Osim toga, ŠOSO „Anton Skala“ ima kontinuiranu saradnju sa svim strukovnim udruženjima koja se bave problemima dece i učenika sa smet­njama u razvoju, kao i organizacijama vladinog i nevladinog sektora sa kojima pokrećemo mno­gobrojne akcije.

Strukovno udruženje Društva defektologa Srbije, fond „Miodrag Matić“, dodelio je školi Povelju u znak priznanja za izuzetan doprinos i postignute rezultate u unapređivanju defektološke teorije i prakse 2018. godine. To je prestižno priznanje u oblasti defektologije.

DECA IZ VAŠE ŠKOLE MOGU VREMENOM UPISATI I REDOVNE ŠKOLE, A U TOME IM PRISKAČE U POMOĆ EDUKATOR KOJI PRU­ŽA PODRŠKU KAKO DETETU, TAKO I UČITE­LJIMA I UČENICIMA U TIM ŠKOLAMA.

Naravno, deca iz ŠOSO „Anton Skala“ su u mo­gućnosti da u nekom trenutku nastave svoje dalje školovanje u tipičnoj školi i od tada imaju pravo na stručnu dodatnu podršku defektolo­ga naše škole, koji im kontinuirano pomažu u adaptaciji i savladavanju školskog programa i učestvuju u izradi individualnog obrazovnog pla­na (IOP), zajedno sa timom stručnjaka iz tipič­ne škole u koju je učenik upisan. U timovima za izradu IOP-a, defektolozi naše škole imaju ključ­nu ulogu. Osim podrške učenicima, defektolozi takođe pružaju stručnu podršku i pomoć i njiho­vim roditeljima i nastavnom osoblju, uključenom u vaspitno-obrazovni proces.

Činjenica na koju smo, kao škola za vaspitanje i obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, izuzetno ponosni je to što smo defektologa, kao podršku učenicima u tipičnoj školi, uveli još pre trideset godina i, u tom smislu, bili pioniri u ovoj oblasti.

Značajno je istaći i to da su i deca koja pohađaju tipične škole, a imaju poteškoće u razvoju, kori­snici svih usluga koje ŠOSO „Anton Skala“ pruža, a to su „Pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima“ i Holistički rehabi­litacioni centar „Oslonac“.

UČESTVUJEŠ I PIŠEŠ PROJEKTE U KOJIMA SE OBRAĆAŠ EU I APLICIRAŠ NA MNOGO PROGRAMA KAKO BI POBOLJŠALA SITU­ACIJU I STANJE VAŠE ŠKOLE. PREUZIMAŠ ODGOVORNOST I TRAŽIŠ REŠENJE. DA LI SE DO REŠENJA STIŽE LAKO? ŠTA STE SVE OSTVARILI I REŠILI PUTEM PISANJA PRO­JEKATA?

Kada čovek pred sobom ima jasan cilj i viziju, do rešenja se dolazi lako. Ko u čuda veruje, čuda se dešavaju.

Svoje prve korake u smislu apliciranja za projek­te EU učinila sam još pre desetak godina, jer sam već tada imala viziju da škola u kojoj radim bude pružalac stručne pomoći i usluga koje nisu obu­hvaćene redovnim vaspitno-obrazovnim progra­mima.

„Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju od 18 do 27 godina“ otvoren je i uspeš­no radi od 2011. godine u okviru ŠOSO „Anton Skala“. Projekat je finansirao Fond za socijalne inovacije u saradnji sa UNDP-om.

Projekat „Pomoć u kući za dec sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima“ je sada stalna socijalna usluga i predstavlja specifičnost naše lokalne sredine. Projekat je bio u okviru progra­ma IPA, koju je sprovela i finansirala delegacija Evropske unije u Srbiji u partnerstvu sa Ministar­stvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, a uz podršku UNICEF-a.

Godine 2016. otvaram, takođe putem projekta, socijalnu uslugu na koju sam posebno ponosna, a to je „Holistički rehabilitacioni centar“. To je specijalizovani prostor za uspešno sprovođenje rehabilitacionih i terapeutskih aktivnosti. Cen­tar čine senzorna soba za stimulaciju, senzorna soba za relaksaciju i slana soba za haloterapiju. Projekat je finansirala Evropska unija.

Iste godine, škola je dobila novi izgled, izvršeni su kompletni građevinski radovi na rekonstrukci­ji i adaptaciji škole. Projekat je finansirala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodina.

Prošle 2018. godine, realizovan je projekat „Asi­stivna škola“. Cilj projekta je izgradnja kapaciteta tehničkih i ljudskih za upotrebu asistivne tehno­logije u obrazovanju kako bi se poboljšali uslovi učenja, života i rada dece i mladih sa smetnjama u razvoju i njihovo suštinsko uključivanje u širu društvenu zajednicu.

U saradnji sa „Delta fondacijom“, organizovana je akcija prodaje ličnih predmeta poznatih lič­nosti iz oblasti kulture, sporta i umetnosti u cilju prikupljanja sredstava za kupovinu kombi vozila kojim se prevoze deca od kuće do škole, kao i opremanje tekstilne radionice najsavremenijim mašinama za šivenje.

Svi projekti su održivi kao organizacione jedinice škole u redovnom finansiranju od strane opštine Stara Pazova.

OSNOVALA SI I HOLISTIČKI REHABILITA­CIONI CENTAR ZA DECU, ORGANIZOVALA PREVOZ DECE OD KUĆE DO ŠKOLE U TRI OP­ŠTINE. DA LI SI ZADOVOLJNA POSTIGNU­TIM?

Prvenstveno mi je bitno da su zadovoljni učeni­ci i korisnici. To su inovativne usluge. Holistički centar je spojio koncept tela, duha, celokupnog bića kao jedinstvo. Tako se posmatra i pristupa svakom detetu u holističkom centru. Što se tiče prevoza dece, kombi svakodnevno dovozi decu u školu i vraća ih kući, a obuhvata sve naše đake koji žive u tri različite opštine, što olakšava poha­đanje nastave deci i njihovim roditeljima.

U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI DALJE ŠOSO „ANTON SKALA“?

Škola „Anton Skala“, osim svoje osnovne delat­nosti, postaće i servisni Resurs centar, koji će se baviti dijagnostikovanjem, obukom i iznajmljiva­njem asistivnih tehnologija za podršku tipičnim školama. U planu je i razvijanje novih socijalnih usluga. Imamo pripremljen projekat „Senzorni terapeutski vrt“, koji bi trebao da bude „univer­zum“ u kome bi se sadilo autentično drveće iz raznih zemalja, aromatično bilje. Deca bi nego­vala drveće i bilje i učila da poštuju i neguju ra­zličitost. Takođe, imali bi nove obrazovne profile kao što je baštovanstvo, cvećarstvo. Cilj nam je da sve preraste u socijano preduzetnistvo, da mladi budu zadovoljni sobom, osete benefit kroz ovakav vid angažovanja. Za ovaj projekat nam je potrebna podrška i pomoć u vidu donacija, jer su nam finansije ograničene i trenutno ne po­stoji otvoren konkurs koji bi podržao ovu ideju. Vrata naše škole su uvek otvorena i za razmenu iskustva sa kolegama iz drugih zemalja, naročito Engleske, u kojoj se to već uveliko radi. Imamo puno planova i radujemo se svim novih oblicima i bojama koje će škola dobiti, uz sjajan i neproce­njiv tim ljudi koji u njoj radi i živi.

KADA SI VAN ŠKOLE, KAKO OTPUŠTAŠ NAGOMILANI STRES? NEDAVNO SI BILA NA TAJLANDU. KAKVA ISKUSTVA DONOSIŠ SA DRUGOG KRAJA SVETA?

Uvek imam osećaj, gde god odem, da je to me­sto moj dom. Dom je zapravo u meni. Tajland, lju­di, hramovi, mesto moći, neverovatna energija. Zahvalna sam na tom iskustvu. Njihova životna filozofija mi je izuzetno bliska. Spoznala sam nji­hovu budnost, svesnost, otvorenost i prihvatanje različitosti. Oni svi imaju osmeh na licu, daju lju­bav, a ljubav se uzvraća ljubavlju. Tamo deca ne plaču, psi ne laju. Oni su deo prirode i ta priroda im donosi sklad i istinski mir kome i ja težim.

ŠTA TI PUTOVANJA DONOSE?

Sve ono što materijalne stvari nisu mogle da mi nadomeste, to je donelo svako putovanje. Uvek sa putovanja donosim poseban osećaj i emocije koje sam doživela i širim ih dalje. Putovanja nam uvek donesu promenu. Ako smo otvoreni, ne vra­ćamo se isti.

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR“. DA LI TE NEMIR POKREĆE I KOLIKO UNIVERZUM ČUJE SVAKU NAŠU ŽELJU I POMAŽE JOJ U REALIZACIJI?

Koliko god da sam naučila, uradila, postala bli­ska sa sobom, uvek mogu i želim da odem ko­rak dalje. Danas znam da se to najbrže dešava kada se uskladim sa sobom, onim zbog čega sam ovde i došla na prvom mestu, sa svojom svrhom. Na putu sam, tražim, tragam, otkrivam, zalutam, pa se vratim. Univerzum uvek ima na­čin da mi pokaže kada se krećem u pogrešnom smeru. U svakom slučaju, shvatila sam da su lekcije ok, je sam razvila veštine, znanja i vrline koja su mi potrebne da dođem do ispunjenja, re­alizacije. Nikad ne odustajem prerano, nikad se ne dvoumim, jer znam da ću dobiti odgovor koja je moja suštinska svrha. S obzirom na to da sam božansko biće, kao i svi mi, ne poistovećujem se sa ulogama koje igram u životu. U jedno sam sigurna, da nijedan posao koji radim nije samo moj posao, nego moja misija, jer sam sve to ja.