OŽIVIMO ŽIVOT, SUOČIMO SE SA STREPNJOM

PIŠE: PRIM.DR ANĐELKA KOLAREVIĆ, PSIHIJATAR, PSIHOTERAPEUT
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Mali deo populacije boluje od ozbiljnih klinič­kih oblika depresije, dok veliki broj ljudi pati od “blažih” oblika depresivnosti, u stvari od apatije, odsustva zadovoljstva, interesovanja, motivacije. Mnogi ljudi žive rutinski i osećaju se frustrirano, apatično, zabrinuto, u velikoj strepnji, čak i besno. Neuroza odsustva smi­sla i svrhe življenja je veoma prisutna. Takve osobe imaju stav prolaznosti, fatalistički stav da je već sve isplanirano, konformizam i ko­lektivizam.

Konformizam ih uvlači u hedonizam, bez od­govornosti prema sebi, svetu ili drugima. Ru­tina i jednoobraznost im omogaćava da svoju ataraksiju dostignu do nivoa bezosećajnosti i besmisla. Kolektivizam ih poziva na utapanje u masu, koja po svom određenju nije homogena, već grupa u kojoj pojedinac nema integritet.

Došli smo do krize civilizacije, ali i krize posto­janja i egzistencije samog pojedinca.

Zbog gubitka sigurnosti u svoje instinkte, lju­di se osećaju manje snažni, manje otporni na frustracije. “Ne znaju kako” da se snađu, kako da žive, kako da reaguju, koja ima je svrha i smisao života.

Zbog gubitka tradicije, koja je bila putokaz i vodilja kako se šta radi, ljudi su zbunjeni i ne­maju na raskrsnicama života jasan odgovor šta da se radi.

U takvoj ljudskoj situaciji, gde vrline nisu na ceni, gde se snaga i brzina više cene od veli­kodušnosti, iskrenosti, poštenja, individua bez mase postaje osetljiva, kao list na vetru.

Javlja se povišena anksioznost, panična sta­nja, bolesti zavisnosti, samoubistva. Živi se ži­vot u kome je smisao da nema smisla.

Osobe u anksioznim stanjima žive svoja po­grešna nesmislena uverenja kao što su: “Da bi čovek bio uspešan, on mora da bude nepo­grešiv”, ”Drugi ne smeju da loše misle o meni”, ”Ljudi ne smeju da vide moju uznemirenost”, ”Moram da kažem nešto lepo, zabavno i zani­mljivo, što će svi primetiti.”

Ni po koju cenu ne sme da ispolji grešku, da se podvrgne podsmehu ili omalovažavanju.

U komforizmu postoji imperativi da se u soci­jalnim situacijama ne oseća loše, nelagodno i uplašeno. Sve vreme čovek treba da se oseća lepo, lako, prijatno.

Smisao života je sam život. Kako ga “oživeti”? – Jedino tako što mu se dodeljuje smisao.

Čovek ne treba da se pita koji je smisao nje­govog života, već da shvati da je on taj koji je upitan.

Čoveku smisao ne može neko drugi da pruži, ili da mu ga stvori, već svaki pojedinac ima svoj jedinstveni zadatak, svoje jedinstveno posla­nje, koje mu je dato i koje samo on može ispu­niti, pre svega prevazilaženjem samoga sebe. Samo transecndencija je zapravo duhovan odnos prema samom sebi, ali i svetu i drugima i, na kraju, prema onome što ga prevazilazi.

Postiže se samodavanjem, stvaranjem, doživ­ljajem neke vrednosti, npr. ljubavi, razumeva­njem, i kroz pomoć drugima, kroz velikoduš­nost.

I, najzad, zauzimanjem stoičkog stava trplje­nja onoga što nam je sudbina dodelila.

Život može da bude smisleniji samo:

– preko onog što dajemo životu
– preko onog što uzimamo iz sveta
– preko stava koji zauzimamo prema sudbini koja više ne može da se promeni.

Da bi se život živeo u punoj meri, oslobođen strepnje, straha, preteranog hedonizma, mora da bude aktivan.

I to pre svega duhovno, intelektualno, emocio­nalno i fizički aktivan.

Aktivnost sprečava odlazak u izbegavanje i pasivnost koji produbljuju anksioznost.

Svaka osoba koja vodi računa o ličnoj moći tako što ne kontroliše i ne dominira drugima, već kontroliše sopstvene misli, osećanja i po­našanja, postaje zaista moćna, ali i zdrava. Svaki onaj koji kroz ljubav i pripadanje jača svoj integritet, kreiraće svoj zdrav mentalni prostor.

Da bi život bio živ, čovek treba da živi u vrlina­ma, a prva od svih je ljubav. Ljubav prema sebi, drugima i istini je ona snaga koja nam daje mir.

Živ život je onaj koji nam daje snagu da bude­mo odgovorni, da izdržimo da smo pogrešivi. Bol i patnja neće biti prepreke u ostvarivanju punog života.

Ako ja ne uradim, ko će? Ako to uradim zbog sebe, šta sam?

(jevrejska izreka od pre 2000 godina)

FOTO: PIXABAY.COM