OKRUŽENJE KAO OGLEDALO NAŠIH MISLI

PIŠE: MILAN KRAJNC
FOTO: MIROSLAV PETROVIĆ

PRIČA IZ DNEVNIKA KRIZNOG KAPETANA: …

“Uglavnom ne radim na jednom mestu i vrlo često mi i kola služe kao kancelarija. Tu ulogu nekad preuzmu kafići sa pristu­pom internetu, neki iznajmljeni prostor, ili čak i park.

Sastanak sa klijentom mi se u petak za­vršio ranije pa sam skoknuo do internet kafea da pogledam poštu. Kada sam ušao u kafić ugledao sam lice starog poznanika sa kojim nisam bio u kontaktu poslednjih nekoliko godina. Posle kraćeg zagleda­nja, prišao sam i pružio mu ruku. Obojici nam je bilo drago zbog ovog neočekivanog sus- reta. Pa ipak, dovoljan je bio i samo letimičan pogled pa da se zapitam šta mu se desilo. Izraz na njegovom licu govorio je da je prošao kroz vrlo neprijatno životno iskustvo. Stisak njegove ruke bio je slab i nesiguran. Pamtio sam ga kao čoveka do­brih manira, samopouzdanog, usmerenog ka cilju, koji tačno zna šta hoće od života. A sada je on stajao preda mnom izboran i neuredan. Bio je potpuno druga osoba. Usne su mu bile oštre i stisnute. Očigled­no su izražavale nevolju u kojoj se našao. Isprva sam pomislio da je imao loš dan.

Naš razgovor je uz kafu lako tekao i nakon nekoliko minuta podelio je sa mnom svo­ju životnu priču. Tokom proteklih nekoliko meseci počeo je da radi drugi posao, žena ga je napustila, majka mu je umrla, a po­vrh svega toga imao je saobraćajnu ne­sreću u kojoj je slomio ruku. Uprkos svim ovim nedaćama, rekao mi je da napreduje u poslu. Preuzeo je rukovođenje manjom multi-nacionalnom kompanijom. Dok smo razgovarali neprestano je gledao žene koje su prolazile pored nas, igrao se mobilnim i vrpoljio se na stolici. Lako se moglo za­ključiti da je uznemiren i rastrzan. U da­ljem toku razgovora prešli smo i na nje­govu novu „kancelariju iz snova“ sa savršenim pogledom, baš kako je oduvek želeo. Pozvao me je da odemo do kancelarije da mi je pokaže. Sa zanimanjem sam prihvatio njegov poziv. Pošto je u našem glavnom gradu uvek problem par­kiranje, pošli smo njegovim kolima. Prvo sam morao da raščistim gomilu papira na suvozače­vom mestu. Ponovo sam se zapitao gde je ne­stao onaj uredni čovek koga sam nekad znao. Na sedištu je osim gomile papira bilo i praznih plastičnih boca. Moje se prvo zapažanje iz kafi­ća sada potvrdilo. Zato sam posmatrao njegove reakcije tokom vožnje. Osim što je bio aljkav i verovatno nosio košulju od juče, bio je neobrijan i vozio je veoma brzo. Ponekad je čak sekao kri­vine. Sada sam imao dovoljno dokaza na osno­vu kojim sam došao do zaključka da je njegovo stanje slično stanju njegovih kola.

Njegov unutrašnji nemir iskazivao se u neured­nosti njegovih kola, što je bila projekcija načina njegovog razmišl- janja, njegovog stanja, jed­nom rečju njegovog psihološkog statusa. Zapi­tao sam se na šta će ličiti njegova kancelarija. Znam da je želeo veliku kancelariju na posled­njem spratu sa pogledom i velikim radnim sto­lom nasuprot prozora. Te želje ukazivale su na to da je imao jasan cilj i da je želeo da živi pot­puno otvoreno, svetlo. Međutim, čim sam seo u njegova kola bilo je jasno da će me slična situa­cija sačekati i u kancelariji, situacija koja će još više potvrditi njegov nemir i osećaj izgubljenosti u realnom svetu. Pretpostavio sam da će nje­gov radni sto biti prekriven dokumentima, korpa za otpatke prepuna zgužvanih papira, neuspe­lih pokušaja pisanja strategije, da će roletne biti spuštene i sve slično tome.

Tokom vožnje nismo mnogo pričali pošto je sve vreme razgovarao telefonom. Parkirali smo u garaži zgrade i ušli u lift do poslednjeg sprata. Na ulasku u poslovne prostorije njegova asi­stentkinja nas je ljubazno pozdravila. Bio sam nestrpljiv da vidim koju poruku će mi poslati njegova kancelarija. Kada smo ušli nasmejao sam se u sebi. Roletne su bile do pola spuštene, sto zatrpan gomilom papira, korpa za otpatke puna iscepane hartije… pa, baš kao što sam i očekivao. Onda sam ga pitao da li ima problema sa strategijom novog preduzeća, da li je možda izgubljen i ne zna kojim pravcem da krene. Čud­nog izraza lica upitao je: : „Na šta misliš? Odakle ti to?“

Rekao sam da mi njegova kancelarija daje ta­kve informacije. Izraz lica odavao mu je još veću zapanjenost kada me je opet pitao: „Ko to kaže? Šta hoćeš da kažeš?“

Tada mi je bilo jasno da je pravi trenutak da mu objasnim kakve poruke šalje pa sam ga pogle­dao pravo u oči i rekao mu da je svaki detalj u njegovoj kancelariji odraz njegove podsvesti.

Šta je odražavala njegova kancelarija?

Roletne su bile spuštene da bi zaklonile pogled. I nemojte se zavaravati, roletne nisu bile spušte­ne zbog sunca – prozori su bili u senci. Bile su spuštene jer taj je taj široki, jasan i čist pogled izazivao u njemu osećaj krivice i bespomoćno­sti. On, naime, nije našao pravi način da osmisli novu strategiju i rešenja za sve veće i veće pro­bleme. Moglo bi se reći da je izgubio kompas. A bez kompasa nije imao jasan uvid u budućnost preduzeća pa ga je široki i čist pogled iz kance­larije stalno podsećao na ono što on ne može da vidi. U takvoj situaciji, spuštanje roletni bilo je najjednostavnije. Potom se njegov radni prostor poistovetio sa stanjem kompanije, kako se to odražavalo iz njegove podsvesti. Ovde dolazimo do zakona termodinamike gde dva tela prilago­đavaju svo- ju temperaturu, s tom razlikom što su u ovom slučaju njegova podsvest i okruženje bili prilagođeni.

FOTO: PIXABAY.COM

Zašto je izgubio kompas?

Njegov radni sto zatrpan dokumentacijom po­kazuje da se on u to vreme bavio samo proble­mima. Imao je mnogo problema u privatnom ži­votu pa ih je preneo na svoj profesionalni život. Tonuo je sve dublje u probleme i počeo je da ih traži na poslu. Život je počeo da mu se vrti oko problema. Problemi kod kuće, problemi sa prija­teljima, problemi na poslu… problem, problem, problemi! Njegov način razmišljanja bio je odraz njegove prošlosti.

Nekako sam osetio da naš slučajni susret ima svrhu. Kada sam mu saopštio kako sam izveo svoje zaključke bio je zapanjen. To je za njega bio trenutak osvešćenja.

Ja nisam bio opterećen njegovim problemima i mogao sam da upalim „svetiljku“ u mraku, da mu pomognem da progleda i suoči se sa sobom.

Pošto sam ga oduvek poštovao kao prijatelja dao sam mu nekoliko predloga kako da načini prve korake. Ako želi da napreduje i da se kreće ka napred mora da pusti sve probleme da odu i da raščisti sve pred sobom.

Istog dana napravili smo „akcioni plan“. Zapisali smo koje korake treba da preduzme. Prvo smo se pozabavili njegovom ličnošću. Morao je da pogleda sebe, da se smiri i prihvati trenutak. Tek tada mogao je da donosi nove odluke.

Kada smo kretali iz njegove kancelarije otišao je do asistentkinje i zamolio je da skloni sva doku­menta iz kancelarije, da podigne roletne i pozo­ve spremačicu. Za utorak je trebalo da sazove sastanak odbora direktora.

Predložio sam mu da ode nekuda za vikend, da napusti svoje okruženje i da učini nešto za sebe. Pristao je da uzme kraći odmor da bi bio sam sa sobom.

Ostali smo u kontaktu i razgovarali smo preko telefona bar dva puta dnevno. U ponedeljak me je pozvao i rekao mi da mu je zaista očajnički bilo potrebno to vreme da bude sa sobom. Čak je častio sebe masažom. Kada sam prihvatio da mu pomognem da izađe iz krize zatražio sam mu da opiše kako se oseća kad je sam. Kuda su lutale njegove misli?

„Kada sam ležao na stolu za masažu i posma­trao kroz prozor bazen pun vode u kome više nije bilo skoro nikoga u te kasne sate, shvatio sam da se voda u bazenu smiruje. Od masaže mi se prispavalo i kada sam sklopio oči ukazalo mi se uzburkano more. Gledajući to more imao sam osećaj da gledam svoj unutrašnji mete­ž i zbrku. More se polako smirivalo, kao i moja unutrašnjost. Osećao sam da posle dužeg vre­mena mogu da dišem lagano i smireno…“

Objasnio sam mu da je njegovo okruženje odraz njegovih misli i da se fokusiranjem mi­sli na more koje se smirivalo, smirilo i njegovo unutrašnje ja, on sam. Dopao mu se moj način razmišljanja i pogled na svet pa smo odlučili da mu pomognem oko postavljanja nove strategije poslovanja. …Dalje možete pročitati u knizi Mo­del dinamičnog liderstva

KLIENTI O MILAN KRAJNC-U

Dok žudimo za vezama i povezivanjem unutar našeg razjedinjenog sveta, suočeni sa podvoje­nim osećanjima… većina probuđenih pojedinaca intuitivno traga za učiteljima, za guruima, kako bi prihvatili izazove i mogli da se vrate kući i slu­šaju damare sopstvenog ognjišta.

Mnogo godina istraživanja, osnaživanje mog životnog puta i sopstvena žudnja za duhovnim unutrašnjim rastom, a otuda polaze, razvijaju se i listaju slojevi unutar slojeva, da bih došla do sopstvene prisutnosti, do SEBE, i do zavoji­te staze velikog kruga života što me vodi mom pravom domu…

Srela sam Milana Krajnca, mog životnog i po­slovnog kouča – trenera za život i biznis… mog savetnika i moju energetsku podršku!

Dok žudimo da se povežemo sa namerom lju­bavi… život pokazuje i otvara vrata mudrosti… upravo tu se STVARNO povezujemo i osnažu­jemo. Milan je pravi guru savremene poslovne strategije i ličnog koučinga kao i intuitivnog pro­cesa isceljenja… iznedruju se tu lucidne i nadah­nute filozofije novog doba iz samog unutrašnjeg sveta… iznutra ka spoljašnjem.

On obuhvata i nauku i sisteme verovanja time što stvara mudre izbore za oblikovanje sve­snog života kroz podsticanje pouzdanja, vere, samopoštovanja, stvarajući istinske pomake u razmišljanju pojedinca, bez odricanja od starih obrazaca kao leka za novo i bolje!

Milan Krajnc stvara bezbedno mesto prijatnosti razumevanjem pravih vrednosti i suštinskih na­čela, odsudnih trenutaka, a radi viđenja sveta i ljudi oko nas kroz pristup pogleda u ogledalo … ko se krije iza tog lica? Najnaprednije razmišlja­nje podrazumeva davanje mogućnosti izbora razumevanja kritičnih tačaka uključivanja i is­ključivanja života kao poslovnih ili drugih veza i odnosa.

Njegova namera i priroda, pronicljivo posmatra­nje kroz inovacije, služe kao most između uma i materije gde se odslikava pomak u načinu raz­mišljanja i postupanja u rukovođenju biznisom, dajući vam alate da biste postali najsposobniji i gospodar svojih misli… učeći vas da slušate i imate poverenja u svoje mogućnosti, sopstvenu intuiciju, vodeći vas ka tome da budete najbolji VI.

Kao kreativni izvor podrške Milan vas korak po korak vodi u stvarnost koja se redefiniše njego­vim pristupom kao lidera, intuitivnog iscelite­lja, kouča, poslovnog intuitivnog prognostičara i istinskog pojedinca sa pravim namerama da obasja pravim svetlom odluke koje donesete na poslovnom ili drugim nivoima svog života.

Veliko je to i divno putovanja koje sam preduzela osnažena istinom, polažući pravo na sopstvenu snagu, koristeći svoju intuiciju radi sopstvenog dobra i dobra svih ljudi oko mene i celog sveta koji me okružuje.

Milan me je naučio da se odvojim od svog ega i analitičkih, lažno stvorenih obrazaca, da osta­vim to iza sebe, dao je mi je alate pouzdanja i poverenja.

Putovanje je to koje traje, kretanje napred u kome se brzo postižu visoke vibracije, kada postajem neuništiva suština mog sopstvenog bića… iako je putovanje puno izazova, koriste se jednostavni, laki i energetski podržani alati koji vas vode u pravcu toga da se promenite, i da ta promena bude baš ona koju ste želeli!

Elizabeta Brant (Elisabeth Brandt) generalni direktor i osnivač Healing EARTH Pro­ducts and Spa Concept; Innovative Hospitality Concepts (Proizvodi i koncept spa Isceljujuća Zemlja, inovativni koncepti ugostiteljstva i ho­telijerstva)

KEJPTAUN, JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA


„Susreti sa Milanom bili su delotvorni i svrsis­hodni, sve sesije uvek su imale cilj, njegova lič­nost uliva poverenje i navodi vas da se otvorite i da podelite informacije.

Uvek sam zaprepašćen koliko brzo uspeva da izvuče na svetlo dana pitanja ili misli kojima se bavite i da ih dovede do jasnih i dubokih zaklju­čaka, a uz to uvek daje i savet o tome kako da se sa tim suočite na ličnom nivou.“

HANS VAN DER GOS (HANS VAN DER GOES) PREDUZETNIK, STRUČNJAK ZA GLOBALNU INDUSTRIJU SVEŽIH PROIZVODA
LONDON, VELIKA BRITANIJA


„Samo pet minuta posle susreta sa Milanom osetio sam da smo povezani, a vrlo ubrzo potom mogu reći da me je video na način na koji me je retko ko pre toga video. Milan ima sposobnost da vas dovede do onih delova svesti s kojima ni­ste upoznati, a potom, kad ih upoznate, moguće je da rastete na način koji je retko moguć kod tradicionalnog koučinga.

Rad sa Milanom na daljinu omogućio mi je da se savršeno uklopimo u gust raspored. Moram da se zahvalim Milanu iz sveg srca, rezultati su bili sjajni. Bilo je to do sada najjačih tri meseca mog života i posla.“

SAJMON LEM (SIMON LAMB) DIREKTOR ZA LIDERSTVO, KULTURU I RAZVOJ ORGANIZACIJA
LONDON, VELIKA BRITANIJA

FOTO: PIXABAY.COM