ODREDIŠTE ZAVISI OD POLAZIŠTA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: LUKA KARADŽULESKI

LUKA KARADŽULESKI ROĐEN JE U BEOGRADU 2001. GODINE, POHAĐA SREDNJU ŠKOLU ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE ITHS U SVOM RODNOM GRADU.

PRVU KNJIGU „EMOCIJE“ NAPISAO JE KADA JE IMAO ČETRNAEST GODINA, A IZDATA JE ZA SAJAM KNJIGA KADA JE NAPUNIO PETNAEST GODINA.

FOTOGRAFIJOM SE BAVI TRI GODINE, PRVI PUT JE UZEO FOTOAPARAT U RUKE SA ŠEST GODINA I, NARAVNO, POKVARIO GA. 🙂 PRVI PUT JE SAM PISAO SASTAV U 4. RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE I TAD JE SHVATIO DA MU NE TREBA MAMINA POMOĆ.

LUKA JE KROZ SVOJE AUTOBIOGRAFSKO KAZIVANJA OTVORIO DUŠU ČITAOCIMA I SVIMA ONIMA KOJI SE NALAZE U SLIČNOM PROBLEMU: RAZVOD RODITELJA, PRVO ZALJUBLIVANJE, RAZMIŠLJANJA.

KOLIKO HRABROSTI I SPREMNOSTI TREBA DA BI SE NAPISALO AUTOBIOGRAFSKO DELO SA 14 GODINA?

Kada je pisanje stvarno jedina pomoć, hrabrost dolazi sama od sebe. Izazov počinje posle napisane knjige, koja treba da se izda.

ŠTA JE BILA MOTIVACIJA ILI BOL DA SE MISAO PRETOČI NA PAPIR?

Glavni izvori bola bili su rasturena porodica i samoća.

U SVOJOJ ISPOVESTI VRLO OTVORENO I ISKRENO GOVORIŠ O SVOJIM PROBLEMIMA. KAKO JE DOŠLO DO NESANICE I GDE SI POTRAŽIO POMOĆ?

U toku dana sam bio zauzet školom i treninzima. Imao sam vremena za pisanje i razmišljanje samo noću. Nisam želeo da tražim pomoć, jer sam mislio da ću moći sam protiv toga. Nesanica je nestala tek kada sam rešio većinu problema.

LJUBAV KAO VEČNA INSPIRACIJA – JEDNA MALA IZ KOMŠILUKA.

Vremenom sam shvatio koliko je bitan zagrljaj osobe koju volim i da to više nije detinjasta zaljubljenost. Glavni motiv moje knjige je ljubav, sve njene vrste i posledice, kao i nedostatak iste.

U JEDNOM POGLAVLJU POMINJEŠ BALKAN. ŠTA JE BALKAN ZA TEBE?

Mislim da je u knjizi trebalo da piše mnogo više o Balkanu, jer je to moja velika rana. On za mene predstavlja sve ono što jeste, a drugi ne vide. Skup dobrih ljudi na najlepšem mestu na svetu.

TVOJ ODNOS PREMA OCU, BOLU? KOLIKO SU DANAS DECA NESHVAĆENA OD SVOJIH RODITELJA?

Nekada je boleo, više ne. Sve potiče iz kuće, od roditelja. Roditeljska uloga je najbitnija uloga u životu i treba je vrlo pažljivo i ozbiljno igrati. Prvo treba razmisliti i izabrati pravog partnera, pa tek onda imati decu. Nažalost, mnogi roditelji to shvataju samo kao obavezu. Deca kojima roditelji ne daju pažnju i razumevanje ne mogu ići pravim putem. Niko se neće toliko truditi i značiti kao što to može roditelj. Retko se dešava da neko ima sreće kao ja i izvuče se.

KOME JE POSVEĆENA KNJIGA?

Namenjena je svima koji su iskreni, empatični, radoznali… Svima koji ne znaju kako da nađu pravi put. Knjigu sam posvetio ženi koja je uvek bila tu za mene, ženi koja mi je svim razgovorima promenila život, i meni i mojoj porodici, psihologu i psihoterapeutu Jelici.

BAVIŠ SE I FOTOGRAFIJOM, VRLO USPEŠNO… GDE SEBE VIDIŠ ZA TRI GODINE?

Sebe bih želeo da vidim za tri godine kako pišem treću knjigu za neku veću izdavačku kuću, i dalje se profesionalno bavim fotografijom, kako radim za neku IT kompaniju po završetku srednje škole, i dalje posećujem kulturna dešavanja Karla Astrahana, i dalje istražujem sve što me okružuje.

DA LI MISLIŠ DA SI NA PRAVOM PUTU DA ISKORISTIŠ SVOJ PUN POTENCIJAL, ONO ŠTO TI JESI?

Za sada, mislim da jesam. Potrebno je puno truda da bi se dostigao vrhunac. Bitno je znati da „odredište zavisi od polazišta“.