ODRAZ SI SVOJE ISTINE

PIŠE: MAJA WU, KNJIŽEVNICA

FOTO: PIXABAY

Najređi parfem na svetu zamirisaće ti dušom kada se usudiš biti Ti.

Došli smo na ovaj svet sa darom da budemo svesna, svoja i jedinstvena bića, a evo nas u eri buđenja, gde mnogi i dalje ne znaju ko su. I dok se užarenim krugovima promena vrte naši usudi i potrebe da pronađemo sebe iznova, ne pitamo se ni trena šta se desilo na putu gubljenja. Možda je pitanje odgovor koji nemamo. Uloge su različite, put nam je isti. Doći do onoga čega se najlakše odreknemo.


Istine o sebi.

Kada bi jutrom u susret pohrlili svojim najdubljim potrebama, onima koje volimo umesto onima koje površno poznajemo i usputno srećemo, kada bi u oblaku našeg mirisa, kroz koji prođe toliko njih, shvatili da ostavljamo deo sebe, pažljivo bi birali kojim rečima i mislima dodajemo esencije životu. Naprskali bi prostoriju unutar sebe, gde obitava naše Ja, i sa uživanjem, lagano dozvolili da nas okupa kiša kapi našeg odraza.

Sve je u tom jednostavnom činu. Ugoditi sebi do ljubavi, do prepuštanja.

Sa druge strane ogledala…

Poraženi ste ljubavnik života? U vama se slamaju različite struje i odvlače vas tamo gde ne biste trebali biti? Gorite za tuđim samo da bi na svoje zažmurili, zaboravili? Znam. Sve više je ljubavi na pogrešnim mestima, sve manje u nama samima.

Još samo jedan posao i utažićete želju za odsustvom od života? Nekoliko sati više u daljinama, papirima, među stranim, nečitkim licima? A kod kuće taj jedan divno životom ispisan pogled koji vas čeka. Svi bi pobegli, ali od sebe je najteže.

Glad vam drobi emocije, kida lance predaka i upravlja mislima? Slasan je svaki izazov izazvan trenutkom, ali utroba vapi za suštinom. To što jede vas nećete pojesti poricanjem, samo prihvatanjem.

I svi su bolji, svi umeju osmehom graditi mostove ka željama, spretnošću koraka prelaziti dimenzije promena, samo se vama otima. U sebi ste još jednom opsovali sudbinu, život, porodicu, decu, posao, na dušu liniju poricanja više urezali.

Koliko bi ovo putovanje za sve bilo lakše kada bi otpustili i taj točak kontrole koji ne služi ničemu. Kontrola ne upravlja, prisutnost menja. Cilj puta je konačno odredište kome se ne morate nadati, stići ćete kad-tad sa svim što ste porekli, čega ste se odrekli, sa svima koje ste ostavili i poneli.

Putujte uživajući! Bez kajanja! Putujte gledajući sve u oči, plešući bosi, onako kako niko nikada više neće. Jedinstvenost sija u oku jače, golica nozdrve mirisom suštine, onima koji je sretnu na putu. I ne žalite! Sve što ste mogli, učinili ste. Što ste propustili, prihvatite, a svoje tragove nikad u oku drugih ne zatirite.

Možda predugo čekate, predugo odbijate i strahujete. Šta će svet reći, nikoga nije briga, a strah se poklanja pred osmehom, pa smejte se, iznova i iznova. I koliko god puta ste pali, pogrešili, slomili, izdali, izgubili, mnogo ste više puta zamirisali istinom svoje suštine. Verujte mi. Kada bi život gledali iz tog ugla, istina bi imala novo lice. Lice ljubavi, miris duše, esenciju mogućnosti.