OBIČAN, MALECKI SAN

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: NEBOJŠA RADOVIĆ

MILUTIN OBRADOVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR IZ BIJELOG POLJA, ZAVRŠIO JE FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI NA CETINJU, U KLASI PROFESORA SMAILA KARAILA. NJEGOVA POSTAVKA SLIKA „OBIČAN, MALECKI SAN“ OSVAJA REGION. OVAJ DIVAN, JEDINSTVEN, KOLORITAN I REČIT UMETNIK ZADIVLJUJE SVOJOM AUTENTIČNOŠĆU. PORED MNOGOBROJNIH SAMOSTALNIH IZLOŽBI U REGIONU, IZLAGAO JE U RIMU, MILANU, PARIZU – LUVRU.

27.09.2018. GODINE IZLOŽBA „OBIČAN, MALECKI SAN“ BIĆE OTVORENA U GALERIJI „NOVAK“ U LJUBLJANI. IZLOŽBU ORGANIZUJE KONZULAT CRNE GORE U SLOVENIJI.

IZLOŽBA SLIKA „OBIČAN, MALECKI SAN“ BILA JE POSTAVLJENA U MAJU, U GALERIJI ULUS, U BEO­GRADU, I IMAO SI VELIKI USPEH. DA LI BI VOLEO DA SE PRIČA POSTAVKE PONOVI?

Mislim da je galerija ULUS-a u Knez Mihai­lovoj ulici želja svakog predanog, iskrenog i hrabrog stvaraoca. Beograd je i sam po sebi oduvek bio umetnička luka i grad u kome su mnogi umetnici pronašli svoje utočište, ili svoje stvaralaštvo, kroz beogradsku publiku, želeli preispitati. Ja sam sa izložbom „Obi­čan malecki san“ očigledno u Beograd sti­gao sa jakim vetrom u leđima, jer je poseta moje izložbe u Beogradu bila van mojih oče­kivanja. Izložbu je otvorio cenjeni dramski umetnik Zoran Cvijanović. Na taj način smo, uz pomoć naših umetničkih profesija, učinili da Beograd zaista utone u jedan umetnošću obojen san. Voleo bih da se sve ponovi, a i ponavlja se kad god prelistam svoja sećanja i vreme kada sam potpisao svojom izložbom Beograd tog maja 2018. godine.

NA TVOJIM SLIKAMA DOMINIRA KOLORITNOST. ZA­ŠTO TOLIKO BOJE?

Sve što je ogoljeno znači da ima malo prisu­stvo boje, tako je jasno uočljivo šta je i kakve je fizionomije, koliko je dugačko, visoko, krivo itd. Sve što je tajnovito, tj. skriveno jeste puno kolorita. Zapravo to obojenje stalno pokazuje smer, ali isto tako umije da odvuče pažnju i to upravo zbog tajne koja u koloritu leškari, ili gradi svoje carstvo zagonetnosti i misterije. Jak kolorit na mojim slikama je i moje ćuta­nje i moja brbljivost. Sa druge strane, to je ra­zlog zašto posmatrač mojih slika uvek traga za svojom, a ne za mojom skrivenom tajnom.

U KOM PRAVCU GALOPIRAJU TVOJI KONJI?

Galop je najusklađeniji ritam tonova trkačkog hoda. Galop je odlična pratnja i svetlu i vetru. Njegov ritam je pokretač i mojih misli, tako da su figuracije konja na mojim platnima samo instrumenti koji će preneti moje emotivno stanje. Mogu reći da moji konji galopiraju u svojoj skromnosti prema najčistijoj i ujedno potpunoj strani duha, a to je emocija i prizna­vanje života kroz prozirni veo najdublje ose­ćajnosti.

„ŽURIM I TRČIM ZA NEČIM ŠTO ME POŽURUJE I ĆERA.“ ŠTA TE VUČE ILI ŠTA POKREĆE TVOJU STRAST?

Objediniti sebe – to je večiti zagrljaj sa kojim se čovek i rva i miluje. Strast će očima najveći sjaj dati. Strast pokrenuti može samo slutnja ili nagon da se mora osvojiti to što nemamo ili nam je nedokučivo.

O ČEMU PRIČAJU TVOJI KONJI? ZAŠTO ONI KAO MO­TIV?

Svi smo mi nekako požurili i potpuno nepro­mišljeno ušli u svet odraslih. Ostavili smo iza sebe sveg onog detinjeg koje je u nama živelo i onog što je u nama tek bilo proklijalo. Svim Bogovima sam zahvalan na ovom životu, što su mi dali priliku da budem umetnik i kroz moje konje mogu slikom pričati detinjstvo koje na mojim platnima postaje živo i svesno svoje snage, svoje bezbrižnosti i naivne uo­brazilje.

KADA DUBOKO POGLEDAŠ U SEBE, DA LI VIDIŠ SEBE KAO JUNAKA IZ NEKIH NAŠIH EPSKIH PRIČA?

Junaštvo se rađa kada se strah izjednači sa svim našim visinama. Junaštvo je uvek na svom mestu i to se mesto nikada nije prome­nilo. Junaštvo je ogledalo naših dobrih dela, ono je ono naše čojsko, ljudsko, humano, hra­bro, očinsko, pametno, vešto, sve čega nismo sigurni bili da je u nama. Svi smo mi junaci u našim postojanjima i svi smo borci koji su dobijali i koji su gubili, i sve će to život u krug zaokružiti još bezbroj puta. I ja sam junak mojih padova i uspona, i morate mi verovati da sam jedino ja znao spasiti sebe kada sam sebi stavio umetničku omču oko vrata. Zar se ne može zvati junaštvo kada sebe odbraniš od umetničkih iskušenja?

STUDIRAO SI SLIKARSTVO NA CETINJU. ŠTA SU TI STUDIJE, CRNOGORSKA ISTORIJA I TAJ KOLORITNI VEČ­NI MILJE DONELI?

Uvek sam zamišljao za vreme boravka na Cetinju kako ću slikajući uspeti da, pomoću svojih platana, sagradim stepenište uz ka­mene vrleti koje okružuju Cetinje i dohvatiti oreol plavog neba iznad njega. U vreme kada sam ja studirao, značilo je imati vremena da u tih četiri godine svojeg „ličnog izganstva“, kroz iscrpan i marljiv rad, potražiš smisao svog odricanja u odnosu na svu budućnost koja je pred tobom. Cetinje kao grad je bilo sjajan izbor za stvaranje umetnika i, što je još bitnije, za stvaranje njegove duhovne i fizičke umetničke discipline. Svaka stopa na Cetinju na koju možeš stati je od kamena. Cetinje je jasno oivičeno kamenim planinskim obodom iznad kojeg se uzdiže Lovćen, koji izgleda kada ga posmatrate sa Cetinja kao da je više ukras neba, nego zemlje. Tako da mogu reći da je Cetinje zaslužno za značajnu dozu du­hovnosti koju ćete sresti na mojim platnima.

IZRAŽAVAŠ SE KROZ BOJU, CRTEŽ I REČ. ŠTA JE JAČE OD TOGA U TEBI?

Od umetnika je sve jače. Mene kao umetnika može raniti da zlu ne slutim i boja i linija i reč. Nikada nisam hteo da se borim ni sa bojama, ni sa linijom, ni sa rečju, jer sam ih puštao da budu u meni koliko one smatraju da treba, ali kad bi one odlazile od mene, tada su boje same slikale, linije same crtale, a reči same pisale ono što su videle, u meni shvatile i o meni saznale.

KADA SI POČEO DA PIŠEŠ PESME? O ČEMU PI­ŠEŠ?

Svako od nas počne da piše kada niko dru­gi ne može da čuje njega iz njegovih dubi­na. Tako i ja pišem kada uhvatim dovoljno vazduha da bih u svojim dubinama mogao ostati živ.

DAJ NAM JEDNU TVOJU PESMU.

MIR

Želi li iko na svijetu da postane mir?
Vjerujem da neće niko, jer niko nije lud.
Svijet mirnih mirova vječno vrti vir…
Letovi iz straha nemira su trud.

Mir je kad prepričas sve sebi o ničemu
pa sebe ispovjediš kroz tri suze muške.
S’ mirom možeš miran tad prizvati Bogove
i da im na miru porazbijaš njuške.

U miru se sluti, sluša, proviruje.
Mirno gledaš šapat koji tebe čeka,
učiš da si miran kad se mir ne smiruje,
s’ mirom kad zablista želja predaleka.

A mir je najtanji kad ga puno ima,
prekine ga svako ko god te poželi.
Tad ne možeš s’ mirom čuti šta on svira,
al’ se jasno s’ mirom sav nemir podijeli.

Mir to nije čudo, a nije ni Bog.
Mir je težak teret ovom gluvom svijetu.
Mir je kad se s’ nemirom zagrliš za dovijek
i miran da imaš svog života metu
da u miru živiš kao voljen čovjek.

GDE BI VOLEO DA IZLAŽEŠ, A TO MESTO TE ČEKA I TVOJE JE?

Večiti sam zaljubljenik prirode. Kada bih kao dečak prolazio pored njive na kojoj bi bili suncokreti, stajao bih dugo kao hipnotisan, gledajući u te čudne biljke. Visine koje imaju suncokreti i oblici njihovih cvetova podsećaju na ljude i ljudske glave. Onako u njivi, u njiho­vom mnoštvu, ličili su mi na mase ljudi, koji bi se uz pomoć vetra njihali i na taj način pravili iluziju kretanja. Još tada sam poželeo da, ako ikad budem slikar-umetnik, napravim izlož­bu u njivi suncokreta, da ih gledam kako se onako uspravljeni, sa prvim zalaskom sunca, povijaju i svojim cvetovima posmatraju moja platna.

ŠTA ZNAČI BITI SLIKAR U 21. VEKU? TEŠKA RABOTA?

Slikar je uvek bio prvi do kralja i tako je bilo na svim dvorovima. Sve što je ostalo buduć­ nosti na uvid, ostalo je zahvaljujući marljivo­sti slikara. U bilo kom vremenu i u najdaljoj budućnosti, slikar će biti prvi i jedini važan za kulturno-istorijske memoare svakog druš­tva. Iako se savremeno slikarstvo svelo na gest-akciju, slikarstvo će opstati, jer mu je tako suđeno, zato što ima najdublju uteme­ljenost, počev od praistorije. Ujedno je i likov­nost, bilo da se radi o slikarstvu, arhitekturi, modi, primenjenoj umetnosti, vajarstvu itd, osnovna ljudska potreba pomoću kojih se čovek oslobađa negativnosti i pomoću kojih svet „uzima“ i „prerađuje“ kroz svoju duhov­nost.

POSTOJE LI DANAS MECENE? I KO NAJVIŠE FINAN­SIRA UMETNOST?

Nisam siguran da danas postoji stav i druš­tvena svest koliko umetnost u svim svojim oblicima može biti smernica društva, eduka­tor i filter ambijenta u kom obitavamo. Zbog toga i ne vidim da postoji finansijska potpora, jer rekoh da nema podrške ni sa jedne strane umetničko-kulturnom značaju. No, što reče jedan čovek prost životom sa planine Bjela­sice: „Sve je kako treba biti.“

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „IZAZOVI ŽIVOT“. KAKO GA TI IZAZI­VAŠ? KAKO SE TI S NJIM SUOČAVAŠ, TAČNIJA SA SOBOM U NJEMU?

Život se ne može izazvati, jer ga već živiš i nosiš u sebi. Možeš izazvati smrt, jer je smrt jedino što nemaš u životu. Žudnja i želja su jedine „dame“ kojima muškarac nikada nije veran. Moj je život tačno na pola koraka iz­među njih dve.