PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: STRAHINJA MAVRENSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
STRAHINJA MAVRENSKI, ADVOKAT, SPECIJALISTA ZA AUTORSKA PRAVA I PRAVA U INFORMACIONIM TEHNOLOGIJIMA (IT). U ERI ONLAJN KREACIJA, POSLOVANJA I ŽIVLJENJA, PITALI SMO STRAHINJU KAKO ZAŠTITI SVOJA PRAVA. NEPOZNAVANJE PRAVA ŠKODI, REKLI BI STARI RIMLJANI, TAKO DA JE NAJBOLJE DA ZNAMO KAKO PRAVNO DA SE ZAŠTITIMO U OBLASTI U KOJOJ DELUJEMO.
DANAS U ERI MODERNIH TEHNOLOGIJA, KADA IMAMO GOMILU ONLAJN PORTALA, MAGAZINA, ŠTA BI SVAKI VLASNIK SA PRAVNE STRANE MORAO DA ZNA?
Morao bi da zna kako barata ličnim podacima, a pre toga šta su lični podaci, s obzirom na to da se laičko poimanje ličnih podataka i zakonska formulacija značajno razlikuju od stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To nije samo lično ime, adresa prebivališta i JMBG, danas je to mnogo šire i može biti i imejl adresa, lokacija, pa čak i sama IP adresa.
Ostale stvari na koje treba da obrate pažnju su upis u registar medija, statusna pitanja koja se odnose na pravnu formu organizovanja poslovanja, poreski statut prihoda i pitanja ugovornih odnosa sa saradnicima, partnerima i zaposlenima.
PROŠLE GODINE SVI SU GOVORILI O GDPR-U. DA LI MOŽEŠ DA NAM POJASNIŠ NA ŠTA I KAKO SE PRI MENJUJE?
GDPR je Regulativa Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti, u originalnom nazivu General Data Protection Regulation. Ta regulativa je bila prelomni momenat u segmentu zaštite ličnih podataka, posebno na internetu, i izvršila je uticaj na ceo svet zbog svog ekstrateritorijalnog karaktera.
Ova regulativa je donela veliku promenu, jer je proširila prava lica na koja se podaci odnose i nametnula obaveze subjektima koji koriste lične podatke. Pored toga, član 4. Regulative propisuje da se ona primenjuje i van teritorije Evropske unije ako se roba i usluge nude licima u EU i ako se posmatra ponašanje lica na teritoriji EU. Ekstrateritorijalni karakter člana 4. Regulative je nametnuo obavezu svima koji imaju sedište van EU, ali prodaju robu, usluge ili posmatraju ponašanja lica u EU. Jednostavno rečeno, ako neku svoju kampanju, recimo na Instagramu, usmerite npr. na lica u Hrvatskoj treba da razmislite da li ste usaglasili svoje poslovanje sa GDPR, jer su kazne određene u milionskim iznosima evra.
KAKO DA ZAŠTITIMO SVOJE ČLANKE I FOTOGRAFIJE OD KRAĐE, PLAGIJATA?
Najbolji i najskuplji način je registracija svojih autorskih prava u Zavodu za intelektualnu svojinu. S obzirom na to da se intelektualna svojina danas stvara mnogo brže i češće nego ranije, ovaj tip zaštite često je težak, skup i spor za tržište, te su alternative predviđene u formi vaninstitucionalne zaštite kroz razlitičite ugovorne klauzule i interna pravila.
DA LI SMATRAŠ DA SU DANAŠNJI PRAVNI PROPISI DOBRO REGULISALI OBLAST AUTORSKIH PRAVA I INTELEKTUALNE SVOJINE?
Ne. Današnji propisi kasne u proseku 20 godina u odnosu na dinamiku razvoja tržišta, posebno na internetu. Izgleda kao da naš normativni okvir nije još uvek konstatovao rođenje, a kamoli razvoj elektronskih komunikacija. U ovoj oblasti desiće se velike promene u Evropskoj uniji do kraja 2020. godine, te se očekuje da će to uticati i na domaće zakone, kao što je to bio slučaj sa zaštitom podataka o ličnosti.
IMAMO LI PRAVNIH PRAZNINA?
Ima ih, što je i normalno, jer je život uvek jedan korak ispred prava. Međutim, internet je deset koraka ispred, pa je broj pravnih praznina i nedoumica proporcionalno veći.
KAO SPECIJALISTA ZA IT PRAVO I AUTORSKA PRAVA, IMAŠ LI SAVET ZA BUDUĆE KORISNIKE I VLASNIKE PORTALA?
Svaki svoj tekst, fotografiju, video i ideju posmatrajte kao svoju svojinu. To je kao vaš automobil, ukoliko ga ostavljate otključanim, onda se opustite, ali ako vam je bitno da vam niko ne ukrade ono što je vaše, nemojte dozvoliti da vas propisi umaraju, jer su oni tu pre svega da vas štite.
