NADA

PIŠE: SOFIJA KONSTANTINOVIĆ
FOTO: UNSPLASH.COM

Ko izgubi nadu izgubio je sve! Nada je ime moje tetke. Nada je ime moje budućnosti, sadašnjosti. Nada je uvek tu u meni i oko mene i za mene. Čovek mora nečemu da se nada, da postavi cilj kojem teži i ide svetlosnom brzinom ka njemu. Bez tog začina ne ostaje nam puno. Mislim da je u „Božanstvenoj komediji“ Dante Aligijeri pisao „Neka ostave nadu svi koji ulaze ovde“. Ovom rečenicom sve je jasno. I u životu kao i u Čistilištu, Raju i Paklu postoji smisao ako se ima nada za lepšim, boljim, srećnijim sutra onog koji sanja.