NADA

PIŠE: DIJANA KRTINIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Nada je moja najbolja drugarica, reče mi danas učenica, odgovorivši mi na pitanje šta je za nju nada.

Tek kasnije, razmišljajući o njenim rečima, shvatih metaforičnost njenog odgovora. Da, nada može da bude najbolja drugarica sa mnoštvom različitih značenja. I sva su slična, iako na prvi pogled različita.

Poznajem nekoliko žena koje se zovu Nada… sestru od ujaka, jednu dalju rođaku, i drugaricu iz srednjoškolskih i studentskih dana, koju sam ja prozvala i oduvek je zovem Nejdžel, jer mi to zvuči anđeoski i sasvim joj pristaje. Ona je moja Nejdžel – Angel.

U toj zaigranosti reči, skriva se i jedna malecka tajna – u svakoj nadi postoji zrnce anđeoske čarolije, koje zaiskri stidljivo i treperavo svaki put kada poverujemo u mogućnost dobrog ishoda, u ostvarenje sna.

Nada je san budnih – došapnuo mi je Aristotel mudro dok pisah ove rečenice, potvrđujući mi da je život samo san koji se otvorenih očiju sniva.