MI SMO KREATORI NAŠEG SVETA

PIŠE: BILJANA BOLIĆ, SERTIFIKOVANI ACCESS BARS VODITELJ
FB: ŽIVETI ŽIVOT U PITANJU
060/3871234

Šta ako možemo kreirati budućnost koju nika­da nismo smatrali mogućom?

Jedini kreatori naše realnosti smo MI SAMI.

Ako nešto zaista iskreno hoćemo, Univerzum se pobrine da to i dobijemo na najneverovat­nije načine. Svi smo u životu imali uspone i padove. Nekada sam mislila da su ti pado­vi problem, sada mislim da su nam bili samo prepreka na putu i putokaz koji nas je doveo do ovog gde smo sada.

Pre par godina moj život je izgledao drugačije.

Pre par godina sam mislila da sam na jednom takvom dnu, ali u tom ludilu koje sam sama iskreirala i koje mi je od života napravilo tra­gediju i dramu, jasno sam osetila da hoću da otvorim svoj ugostiteljski objekat, obrišem prašinu s kolena izazvanu, tada sam mislila, padom. Tačno sam znala šta hoću… lokal u kojem će se žene mojih godina osećati lepo, gde će moći pročitati knjigu, uživati u kafici s prijateljicom, bez osvrtanja na osudu okoline. Htela sam živu narodnu muziku, bez pijanki do zore, bez buke, revolucija, mesto koje će biti JA. Sve što sam tada pričala naišlo je na osu­du i podsmeh. Ti ćeš otvoriti žensku kafanicu, jedino kod tebe će se poštovati radno vreme, jedino kod tebe neće biti tuča. DA… Sve to DA. Znala sam. Ni jednog momenta nisam pomi­šljala da odustanem. Kako je vreme prolazilo, sve što su mi govorili da neću moći, ja sam mogla i to s lakoćom. Nisam htela čuti šta mi govore. Imala sam cilj i kreirala sam put do ci­lja. Vremenom sam sve manje slušala okolinu i imala sve veće želje. Da, da… ceo život su nas učili da trebamo biti skromni, zadovoljni onim što imamo, ali to nije dopiralo do mene. Vero­vala sam u sebe. Znala sam da mogu. Nisam htela prihvatiti da ne mogu više, osećala sam da mogu. Iz te moje vere stvorena je Kafanica, ženska kafana, koja funkcioniše iz harmoni­je, lakoće, to sam ja. Ali i dalje sam osećala da se ne trebam zaustaviti ovde, da mogu još, da želim dotaknuti nebo. U svojoj radoznalo­sti, upoznajem Access Consciousness, koji mi je još više promenio gledišta. Za kratko vre­me, od radoznalog klijenta, postajem sertifi­kovani voditelj Barsa. Dobijam gomilu alata, koji olakšavaju otvaranje vrata ka svesnosti.

I dobijam potvrdu da granice ne postoje. Mi sami biramo da li ćemo staviti okove na naše noge da ne bismo mogli napred ili postati li­deri sopstvenih života. Sada, pored Kafanice, radim energetske tretmane, pomažem ljudima da osveste da sve znaju. Obučavam druge da postanu voditelji. Šireći svesnost u našim ži­votima, stvari postaju lakše, veselije i rastemo

FOTO: PIXABAY.COM

Sada, četiri godine posle, Kafanica i Access nisu jedini deo mene, iskreirala sam i plažni bar Kafanica, ketering… i rastemo. I posao i ja. Ne tražim više odgovore, ne pravim projekcije, jednostavno živim u dopuštanju, primanju.

Ono što sam tražila, to je sada moj život, a ja i dalje tražim još i još. Ne ograničavajući se tuđim prosuđivanjima, funkcionišem iz zani­mljive tačke gledišta.

Kada spustimo sve barijere, otvaramo moguć­nosti delovanja izvan onog što su nam rekli da mora biti naša realnost, sve ono za što smo mislili da su naše pogrešnosti i slabosti po­stanu naša snaga.

Svesnost nas vodi do toga da postajemo kre­atori sopstvenih čarolija.

I sve što smo mislili da ne možemo, pokaže se kao moguće, i posao, edukacije, putovanja, divni ljudi, mir… Može sve.

Svi smi mi dar na ovoj planeti. Tuđa prosuđi­vanja nas samo blokiraju.

Kada izaberemo sebe, granice ne postoje i sve postaje moguće.

I kada se otvorimo promenama i okrenemo sebi i svesnosti, sve se posloži i mi raširimo krila… a nije uvek bilo tako.

NEKAD

– sam MISLILA da se sve dešava sasvim slu­čajno
– sam MISLILA da se sve dešava nama
– sam MISLILA da moram sve sama
– sam MISLILA da se samo teškim radom može pošteno zarađivati
– sam MISLILA da su me ljudi povređivali bez razloga
– sam MISLILA da moram zadržati ljude koji su mi tad bili u životu
– sam MISLILA da trebam menjati odnos dru­gih prema sebi
– sam MISLILA da oko sebe trebam podići zid da ne bih bila povređena
– sam MISLILA da JA trebam biti bolja prema drugima, nego oni prema meni
– sam MISLILA da je život komplikovan, težak, da ne možemo promeniti put
– sam MISLILA da nas život zavisi od drugih, situacije, mesta…
– sam MISLILA da je u životu više loših stvari nego dobrih
– sam MISLILA da treba da imam mišljenje o drugima
– sam MISLILA da prema svima trebam biti dobra da bi lepo mislili o meni
– sam MISLILA o tuđim prosuđivanjima o meni

SVE ŠTO SAM TADA MISLILA NIJE BILO MOJE, BILO JE TUĐE – TAKO SU NAS UČILI, TO JE BIO OBRAZAC KOJI SMO PRIHVATILI

SAD

– ZNAM da slučajnosti ne postoje
– ZNAM da se sve dešava u najboljem mo­mentu za nas
– ZNAM da postoje ljudi koji su mi doprinos
– ZNAM da pošten rad ne mora podrazumevati fizičku iscrpljenost
– ZNAM da su svi ljudi na mom putu bili lekcije
– ZNAM da treba pustiti one koji žele da odu, jer će osloboditi mesto onima koji dolaze
– ZNAM da sam morala promeniti svoj odnos prema sebi
– ZNAM da sam srušila sve zidove oko sebe i postala slobodna
– ZNAM da ako sam JA dobra prema sebi, onda su i drugi dobri prema meni
– ZNAM da život treba voleti i uživati u njemu
– ZNAM da smo sami kreatori svoje realnosti
– ZNAM da u svemu vidim samo dobro i tako i dobijam
– ZNAM da živim u prihvatanju drugih ona­kvim kakvi jesu
– ZNAM da mi nije važno tuđe mišljenje
– ZNAM da će i ovaj tekst izazvati prosuđiva­nje, ali sam u dopuštanju

I znam da su granice samo u našem umu.

SVE ŠTO SADA ZNAM, MOJE JE.

ZNAM DA JE POTREBAN SAMO MALI KORAK DA SE PROMENI SVE.

ZNAM DA SU LJUDI OKO MENE SVESNI PRO­MENA.

ZNAM DA ĆE OVAJ TEKST PODSTAKNUTI NEKE.

ZNAM DA JE PROMENA MOGUĆA I DA TO ZNATE I VI.

SVE ŠTO MISLITE DA NE ZNATE, VI VEĆ ODAV­NO ZNATE.

FOTO: PIXABAY.COM