LJUBAV I EGOIZAM

AUTOR: JASNA LOVRIĆ, KONSTR. KOUČING PSIHOLOG
FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI

Snova nema bez ljubavi. Ako više nemamo snove, nego samo ciljeve, zapitajmo se koliko smo se odvojili od sebe, od ljubavi. O kojoj i kakvoj ljubavi govorimo? Pre svega, koliko vo­limo sebe?

Ljubav nije kako se obično shvata: odnos pre­ma nekoj posebnoj osobi. Ljubav je stanovište, orijentacija karaktera koja određuje našu pov­ezanost sa svetom oko nas, ne samo sa jed­nim posebnim objektom ljubavi. Zašto?

Ako čovek voli samo jednu osobu, a rav­nodušan je prema svemu drugom i svima drugima, njegova ljubav nije ljubav, već sim­biotska vezanost za tu jednu osobu – kako bi Erik From rekao – to je uvećani egotizam ili kult samog sebe. Isključiva briga za svoju ličnost, za poboljšanje sopstvene individualnosti. U tom slučaju, objekat simbiotske ljubavi služi da ulepšamo i poboljšamo same sebe. To nije ljubav, ni prava, ni moguća, ni ostvariva.

Većina ljudi veruje da se ljubav pronala­zi i stvara posredstvom objekta, a ne našom sposobnošću za ljubav. Volećemo kada je neko dovoljno izuzetan da ga zavolimo. Volećemo poznate i ostvarene ličnosti, jako lepe žene, izuzetno mirišljave i upakovane muškarce. Volećemo sve ono što mi sami ne možemo da budemo. Možda ćemo ogovarati, nipodašta­vati, biti netrpeljivi i grubi prema ostatku sve­ta. Ali kao dokaz svoje vrline i istinitosti svog mišljenja, isticaćemo upravo kako duboko i velikodušno volimo – tu jednu odabranu, lju­bljenu osobu, taj jedan objekat ljubavi.

Ljudi koji ne shvataju da je ljubav snaga duše, orijentacija, aktivnost, misliće da samo treba da nađu pravi objekat – i da se onda sve odvija samo od sebe. Bez napora i truda. A ako se ne odvija samo od sebe, onda treba promenti objekat ili naći savršeniji objekat – i biće sve kako treba.

Da li prepoznajete ženu iz svog okruženja koja je distancirana i nezainteresovana za svog muža i decu, ali je potpuno ludo zaljubljena u jednog posebnog muškarca i on je dokaz njenog unutrašnjeg bogatstva, lepote i ple­menitosti. Da li prepoznajete muškarca koji ponižava i vara žene sa kojima je, ali se sa ponosom seća ljubavi prema onoj jednoj ženi kojom dokazuje kakvu duboku i plemenitu dušu on ima, samo što te sadašnje žene nisu zaslužile da je dobiju. U oba slučaja, ni ova žena, ni ovaj muškarac, pre svega, sebe same ne vole. Shodno tome – razočarenje i gubljenje nade u ljubav, jer nas je neko izneverio, povre­dio, nepostojanje je vere u sebe, prezir za sebe.

Ljubav prema sebi i egotizam (egoizam) su ra­zličite stvari. Zašto ljubav prema sebi nije se­bičnost?

Ljubav prema drugima počinje upravo kroz ljubav prema sebi. U nama samima je mera naših snova i želja. Ljubav za sebe znači poštovanje sopstvenog integriteta i jedinst­venosti, razumevanje sopstvene ličnosti, ali zahteva i prirodno uzrokuje da i prema drugi­ma postupamo sa razumevanjem, poštovan­jem i uvažavanjem, saosećanjem. Osoba koja voli sebe neće bez razloga biti gruba, bezo­sećajna, cinična, surova. Postaviće granice, ali neće unižavati drugog, jer se ne oseća uniže­no, jer za tim nema unutrašnju potrebu.

Ono što je važno da znamo je da u odnosima sa drugima nisu važni samo drugi, jer smo mi istovremeno u neprekidnom odnosu i sa sa­mim sobom; objekat smo svojih osećanja i sh­vatanja. Stavovi prema drugima i prema sebi su u osnovi i uvek veoma povezani. Često se naš stav prema sebi iščitava i otkriva upravo kroz naš komentar drugih ljudi ili odnos prema njima. Ta neprekidna unutrašnja interakcija, dijalog, ogledalo, senka, pobegnu nam i po­kažu se kroz način na koji osećamo i odnosi­mo se prema drugima.

Sve ovo znači da ljubav prema sebi i prema drugima nisu alternative, nego upravo voleći sebe, mi možemo prema drugima da postu­pamo tako da i ostvarimo kvalitetan odnos u kom ćemo zauzvrat od strane te osobe biti voljeni, bićemo u odnosu ljubavi. Ostvarićemo onu pravu zrelu ljubav za kojom čeznemo, onu posebnu, u kojoj postoji integritet i individual­nost sa obe strane, ali u kojoj se postaje jedno, a ostaje dvoje. U kojoj postoji međuprostor iz­među dva bića kroz koji može da struji privlač­nost i bliskost onih koji se, pre svega, oslanjaju na sebe same.

A šta je egoizam, šta je sebičnost? Sebična osoba ne voli sebe previše, nego premalo. Zapravo, ona sebe mrzi. To pomanjkanje ljuba­vi za sebe ostavlja je praznom i prikraćenom. Ona je neprekidno i teskobno zabrinuta kako od života da ugrabi što više zadovoljstva ne bi li popunila tu prazninu koja u njoj neprekid­no traži još. Sebične osobe nisu sposobne da vole druge, a prvenstveno nisu sposobne da vole sebe. Sebične osobe nemaju snove, one imaju ciljeve, čije ostvarenje će ih ispuniti (što se uprkos postizanju cilja – ne desi).

Ne treba egotizam mešati sa ljubavlju za sebe. Egotizam (egoizam) je upravo suprotnost lju­bavi za sebe, jer predstavlja odvojenost i izo­lovanost, koje su suprotnost ljubavi. Ljubav za sebe i za drugoga, celinu, predstavlja bliskost i jedinstvo – pravu težnju srca.

Snovi se rađaju iz ljubavi: prema životu, sebi, smehu, nežnosti, drugima, darovima, nebu, zemlji, prirodi, kreativnosti, ostvarenju, obilju koje rađa naša plodna priroda. Njihovo ostva­renje je proces i lepota sama po sebi. Snovi ne­maju granice, zato i mogu da nas odvedu tako daleko, kuda nismo ni mislili da možemo stići. Snovi se slede, oni se ne kontrolišu. Snovi se dele – i kada se dele, onda se uvećavaju. Snovi mogu imati strukturu, plan ostvarenja. Snovi se raduju tuđim snovima.

Ciljevi bez snova su ambicije sebičnih osoba za ispunjenjem i uvećanjem zimnice zadovol­jstva, magacina imanja. Ciljevi u sebi sadrže planove i kontrole, eliminisanje viška ljudi, informacija, resursa. reči, davanja, osećan­ja. Ciljevi se sukobe sa tuđim ciljevima, jer su proizvodi nečije ambicije da se bude najbolji, da se bude najbolje, bez obzira i u odnosu na sve druge.U ciljevima, obilje drugih je pretnja, jer premalo ostaje za nas. Osoba sa ciljem se ne raduje uspehu drugih, jer misli da je prema­lo ostalo za nju. Osoba sa ciljem ne kontaktira one koji mu ne trebaju za cilj.

Kada kažemo da smo životno bankrotirali? Kada smo ostali bez snova i bez ljubavi. Bez vere u ljubav – bez vere u sebe. Bolest je od­sustvo nade i prevlast strahova. Snovi su ona dečja strana srca, potvrda da nada i dalje živi u nama. Pojačajte srce na glasno, pustite da treperi i lupa, slušajte mu ritam, radujte se ži­votu koji je u vama. Dok imate snove, ništa nije izgubljeno, ceo svet i njegovo bogatstvo su pred vama.