KADA GOD ZASTANEM, TRI KONCA UDENEM

PIŠE: ALEKSANDRA KIŠ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Modom se bavi više od dve decenije. Modnim di­zajnom za dame u proteklih 15 godina. Stilizova­la je, pre svega za javne nastupe, brojne ličnosti iz medija, kulture, umetnosti, muzike, uspešne poslovne žene. U osnovi koristi prirodne materi­jale, u kombinaciji sa detaljima od metala, stak­la, kamena, drveta, krzna. Njen stav je da svaki materijal ima svoju potpunu primenu i upotrebu. Životna i poslovna filozofija Aleksandre Kiš je: Kroz svaku kreaciju, iznova se rađam.

Dizajnirati modu je veliko zadovoljstvo, ali podra­zumeva i duboku odgovornost, posebno kada se obraćam mlađim generacijama. Zahvalna sam na talentu koji je prokrvio svaki deo mog bića. To, naravno, nije dovoljno da bi svemir čuo kreativni nemir bilo kog pojedinca i podržao njegov put. Strast prema življenju i svakodnevan rad na sa­mosvesti, emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji, to je prava pokretačka snaga. Jezik kojim govo­rim kroz tkanine i materijale i te kako ima uticaj na svest i stavove ljudi, čak i o nih k oji s vakod­nevno ukazuju poštovanje prema mom radu, a ne poznaju me lično.

U dizajniranju modnih detalja, najbitnija mi je povratna informacija od ljudi za koje pripremam kolekcije. Razliku između prosečnih i uspešnih čini kvalitet energije koju razmenjujem sa onima koji mi svakodnevno poklanjaju poverenje. Nije važna samo reč, već i govor tela, ona emocija koju prepoznajem u njihovim očima. Ako sam tako in­spirisana, sam proces kreiranja nije zahtevan i kompleksan. Meni je važno da razumem karak­ter ljudi sa kojima sarađujem.

Oduvek volim da eksperimentišem sa raznovrs­nim materijalima. Koristim prvenstveno detalje iz prirode u kombinaciji sa metalima, staklom, kamenom, drvetom. Često posežem za onim što nam izvorno daje priroda: travama, lišćem, ma­hovinom, i obrađujem ih na svoj specifičan način, onako kako su to činile stare zanatlije, pre kom­binovanja sa tkaninama. Tako je nastala i haljina za staroslovensku boginju proleća, Vesnu, koja je deo sjajne fotografske sage Marka Stamatovića.

Počastvovana sam pažnjom koju izazivam u jav­nosti, ali mi je najbitnija njihova emocija. Moje haljine su spoj materijala i ljudskih karaktera. Di­zajniranje ne završavam kada klijentkinja preuz­me haljinu, već kada je iznese i kada se u sve to ugrade radost, zadovoljstvo i osećaji onih koji su prisutni.