DA LI JE UNIVERZUM PRIJATELJSKO MESTO?

Marko MaodušPIŠE: MARKO MAODUŠ, LIFE COACH
FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Ajnštajn je govorio da je pitanje svih pitanja: “Da li je Univerzum prijateljsko mesto?” Zašto? Vrlo je jednostavno. Ukoliko verujemo da je Univerzum prijateljsko mesto i naš saveznik, onda ćemo slobodnije moći da pravimo izbore u životu. Verovaćemo da će podrška uvek biti tu i da nemamo čega da se plašimo, te ćemo slediti svoje iskrene želje i biti otvoreni za razne mogućnosti, te tako živeti svoje snove. Obratno, ukoliko u to ne verujemo, svoje odluke ćemo donositi iz straha, um će nam biti sužen i verovaćemo da je ono što želimo nemoguće, ili možda postoji mogućnost koja mora da uspe. Ali, zaboravljamo da u našem svetu niko ne voli da mora bilo šta.

Zato je ovo pravi momenat da se zapitamo na koji način donosimo odluke. Da li to činimo sa lakoćom ili nam odluke predstavljaju problem? Ili možda postoje oblasti u kojima odlučujemo potpuno lagodno, i neke druge, u kojima se plašimo da zakoračimo u nepoznato? Važno je znati da je svaki naš strah direktna suprotnost ljubavi. I kada god se oslobodimo nekog straha, dozvoljavamo ljubavi da dođe na njegovo mesto, a mi otvaramo novo polje mogućnosti u svom životu.

Pre nekoliko godina, čitajući knjigu “Miroljubivi ratnik” američkog autora Dena Milmana, naišao sam na rečenicu – “Život je odluka; možeš odlučiti da budeš žrtva ili bilo šta drugo da želiš.” Danas verujem da smo mi zaista ono što odlučimo da budemo. Iz nekog razloga, mi ljudi nemamo pojma šta jesmo i najčešće smatramo da smo spakovani u telo, te da se nalazimo negde iza naših očiju, kao zasebna jedinka, odvojeni od svega i svih. Ukoliko u to verujemo, sasvim je logično da živimo u strahu i da funkcionišemo kao uplašeni predatori koji otimaju šta god im se nađe na putu.

Kada i ako otvorimo oči za duhovnost, odmah nailazimo na potpuno drugačija shvatanja. U najkraćem, svet je naše ogledalo i vidimo sebe u svemu što opažamo oko nas, te smo samim tim bezgranični i beskonačnih mogućnosti. Ali, ne samo pozitivno, već i sve ono što percepiramo kao negativno, zapravo potiče od nečega u nama, jer da nije u nama, ne bismo mogli da ga primetimo u ogledalu. Ukoliko želimo da promenimo svoj svet, potrebno je da donesemo odluku i da krenemo da menjamo delove sebe. Nije baš lako to prihvatiti, ali, istina je da je mnogo lakše živeti ulogu žrtve i kriviti svoju sudbinu ili karmu za sve, nego prihvatiti 100% odgovornosti za sve što doživljavamo.

Ukoliko u nekom trenutku ipak prihvatimo odgovornost za svoj svet, postepeno vraćamo svoju snagu, koju smo izgubili plašeći se. Počinjemo da slušamo sebe, imamo sve veće poverenje u svoj osećaj i hrabro koračamo svojom životnom stazom. Postajemo slobodni.

Moje iskustvo pokazuje da, iako to zvuči jednostavno, nije lako. Jer, čim dobijemo neku divnu ideju i poželimo da je ostvarimo, gotovo trenutno će naše misli, ili ljudi oko nas, početi da nam govore kako to nije baš dobra ideja, kako je nemoguće ostvariti je, itd. Verovatno meseci, još uvek sam radio kao nastavnik u školi. Posle nekoliko godina, osetio sam da se bliži kraj tog ciklusa u mom životu i da to više nije mesto gde dajem svih sto posto svojih potencijala. Sve snažnije sam verovao da svoje talente mogu bolje da koristim na polju ličnog razvoja i duhovnosti. Već godinama sam se razvijao na tom polju i danas mi je jasno, to je bila velika želja mog srca. Ipak, ostali delovi mene su i dalje želeli da ostanu u komfornoj zoni. I onda, u samo nekoliko dana, obim mog posla u školi je povećan za pola. Mogao sam da kukam i da se žalim. Umesto toga, još jednom sam se zagledao u sebe, i posle nekoliko dana, prihvatio događaje kao divan dar Ljubavi, koja mi je govorila da sam već spreman za naredni korak. Napustio sam posao u školi. Rekavši “ne, hvala”, otvorio sam se za mnogo velikih i sjajnih “da” koji su nastupili u narednim mesecima. Sada, iz dana u dan, imam priliku da radim kao životni trener i vodim fantastične radionice. Ljudi koji mi pružaju poverenje preda mnom pronalaze fenomenalne odgovore u sebi i svi zajedno delimo predivnu energiju i veliku ljubav. A ja imam priliku da svemu tome svedočim i često zanemim od zadivljenosti. Šta mi drugo preostaje, nego da se svakog dana zahvaljujem srcu i Univerzumu što su me na ovaj put doveli.

Sledite svoje srce. Kada bude neprijatno, setite se da biti hrabar zapravo znači činiti pravu stvar uprkos strahu.

Želim vam mir koji prevazilazi svako poimanje.