ČAJANKA U 7 KOD BOJIĆA

PIŠE: GORAN STOJIČIĆ
FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

Karlo Astrahan je urednik redovnih programa Biblioteke „Milutin Bojić”: „Čajanka u 7 kod Bojića”, „Slobodno kod Bojića”, „Bojićev poetski kutak” i „Biblioteke u oblacima”. Objavio je roman „Paganska knjižara” 2009. godine za izdavačku kuću „Evro Đunti”. Roman je osvojio čitaoce i doživeo tri izdanja. Idejni je tvorac kultne organizacije „Klub 9”, nastale 2003. godine, koja je izvršila ogroman uticaj na sve kasnije umetničke asocijacije multimedijalnog karaktera. Godine 2011. postao je predsednik Udruženja umetnika Srbije. Selektor je tradicionalnih vajarskih kolonija u Prolom Banji, Sokobanji I Lukovskoj Banji. Bio je urednik u „Književnoj reči“ i časopisu „Kult”. Diplomirao je marketing na Ekonomskom fakultetu.

TVOJ PRVI ROMAN „PAGANSKA KNJIŽARA” OBJAVLJEN JE 2009. GODINE U IZDANJU EVRO ĐUNTIJA, TADA, MOŽDA, NAJKVALITETNIJE IZDAVAČKE KUĆE. ZA KRATKO VREME JE DOŽIVEO TRI IZDANJA. RECI NAM NEŠTO O TVOM PRVENCU.

Ne mogu da zaboravim jedan detalj… Roman se pojavio na beogradskom Sajmu knjiga 27. oktobra 2009. godine, u sred nedelje, na Svetu Petku, a već krajem marta 2010. godine, bilo je prodato prvo izdanje romana, što je uspeh bez presedana za prvi roman, koji je pritom bio jako neobičan svojom strukturom, stilom, pa i temom. Nakon 15 meseci od objavljivanja, štampano je treće izdanje. Ono što je sigurno, da ću uvek biti ponosan na svoj prvi roman.

PET GODINA SI UREDNIK BIBLIOTEKE „MILUTIN BOJIĆ” I OD NJE SI NAPRAVIO KULTNO MESTO ZA BEOGRAĐANE. KOLIKO JE GOSTIJU BILO DO SADA, KAKO IH BIRAŠ I DA LI NEŠTO POSEBNO MOŽEŠ DA IZDVOJIŠ ZA ČITAOCE RYL?

Uf, nezgodno pitanje, ali odgovoriću diplomatski. Postoji pet redovnih programa u Bojiću, i to: Čajanka u 7 kod Bojića, koja je, ujedno, popularna i kod publike i kod medija, Bojićev poetski kutak, jako popularan među pesnicima, Krug Bojićevih čitalaca, popularan među nešto starijim sugrađanima, Biblioteke u oblacima, popularna među kolegama, i Slobodno kod Bojića, popularna kod neafirmisanih autora. U zavisnosti od programa, biraju se gosti, kao primer navešću da su gosti „Čajanke u 7 kod Bojića” za ove četiri sezone bili: akademik Vladeta Jerotić, profesor Milo Lompar, glumac Ljuba Bandović, muzičar i pisac Marčelo, muzičar Miša Aleksić, muzičar Dejan Cukić, novinar Draža Petrović, novinar Velja Pavlović, novinar Gorica Nešović, novinar Marko Janković, novinar Zorana Bokan, novinar Dejan Grujić, pisci: Aleksandar Gatalica, Jelena Lengold, Vanja Bulić, Jelena Bačić Alimpić, Ljubivoje Ršumović, Jelica Greganović, Vladislava Vojnović, rok kritičar i novinar Vlada Džet, izdavači: Gojko Božović iz Arhipelaga, Igor Marojević pisac i urednik u Laguni, Petar Živadinović iz izdavačke kuće Paideia, itd…To je samo deo gostiju koji su učestvovali u programima biblioteke.

PORED REDOVNE TRIBINE „ČAJANKA U 7 KOD BOJIĆA”, I KLASIČNIH KNJIŽEVNIH VEČERI, BIBLIOTEKA U KOJOJ RADIŠ JE RETKO MESTO GDE AFIRMISANI I NEAFIRMISANI PESNICI MOGU DA SE PREDSTAVE NA NEOBIČAN NAČIN U OKVIRU JEDINSTVENE PESNIČKE TRIBINE, „BOJIĆEV POETSKI KUTAK”, KOJA JE TAKOĐE DEO REDOVNOG PROGRAMA BIBLIOTEKE „MILUTIN BOJIĆ”. TE TRIBINSKE VEČERI SU POSEBNO DOBRO POSEĆENE, KOJA JE TAJNA?

Pa, ono što Biblioteku Milutin Bojić“ izdvaja od ostalih biblioteka u Srbiji, u regionu, pa i u Evropi, a ova informacija je proverljiva, to je da jedino Biblioteka Milutin Bojić“ ima tri tribine kao redovan program biblioteke: „Čajanka u 7 kod Bojića”, „Bojićev poetski kutak” i „Biblioteka u oblacima”. Tako da je programska šema Bojića, drugim rečima, jedinstvena u Evropi.

KAKO KOMENTARIŠEŠ EKSPANZIJU IZDAVAŠTVA (BROJ IZDAVAČA KOJI NIKADA NIJE BIO VEĆI), BROJ PISACA I „PISACA” KOJI PIŠU NA BLOGOVIMA, DRUŠTVENIM MREŽAMA I OBJAVLJUJU KNJIGE O SVOM TROŠKU. DA LI JE DOBRO DA POSTOJI ZA SVAKOG PONEŠTO, ILI JE POTREBNA SELEKCIJA?

Mislim da ima mesta za sve, jer da ne postoje ovi lošiji izdavači, pisci, pesnici, blogeri, ne bi ni znali da poštujemo ove dobre, koji zaslužuju našu pažnju.

DA LI U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI POSTOJI ODREĐENI TREND?

Postoji jedan, pomalo, degradirajući trend, trend klanova. Nadam se da će tom trendu uskoro doći kraj, ili bar kraj ove forme koju sada ima.

ZA KRAJ, RECI NAM NEŠTO O SVOM ROMANU KOJI SI UPRAVO ZAVRŠIO.

Moram da pomenem jedan detalj, kuriozitet je da sam roman pisao devet godina. Počeo da ga pišem 2008. godine, no kako je vreme teklo, tako sam ja upolaganio moje pisanije. Evo, nakon devet godina, roman je gotov, a da li će sadržaj da uzburka maštu čitalaca, videćemo uskoro. U svakom slučaju, do kraja godine će se pojaviti u knjižarama.