BUDUĆNOST JE VEĆ POČELA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: SNEŽANA KANAČKI

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE SNEŽANE KANAČKI

SNEŽANA KANAČKI, ROĐENA JE 1987. U BEOGRADU. STUDIRALA JE BIOMEDICINU NA MAŠINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU, A PREKVALIFIKACIONE STUDIJE ZAVRŠAVA NA TEHNIČKOM FAKULTETU MIHAJLO PUPIN U ZRENJANINU. PISALA JE KRATKE PRIČE, OD KOJIH JE JEDNA OBJAVLJENA U ZBORNIKU NAJKRAĆE KRATKE PRIČE, IZDAVAČA ALMA. ROMAN „POLARIS – POSLEDNJI GRAD“ OBJAVLJEN JE U OKTOBRU 2018. GODINE ZA IZDAVAČKU KUĆU NOVA POETIKA IZ BEOGRADA. BAVILA SE MUZIKOM, SVIRALA JE GITARU U PANK BENDU, PEVALA U HORU ABRAŠEVIĆ I LOLA. PISCI KOJI SU OSTAVILI NAJVEĆI UTISAK SU DEN SIMONS I ROBERT HERIS…

DA LI JE LAKO STVORITI DELO NAUČNE FANTASTIKE? KO JE NOVI ŽIL VERN U 21. VEKU? KRITIČARI KAŽU DA SI MU TI NAJBLIŽA.

Nije lako napisati delo žanra naučne fantastike. Da bi se to postiglo, treba imati neko znanje o nauci uopšte, kao i o njenim dosadašnjim mogućnostima. Iz tog znanja nastaje stvaranje sveta koji proističe iz osnovnih naučnih pretpostavki. Naravno, postoji internet, enciklopedije, naučni radovi… Ali, ukoliko autor nije i sam delom svog životnog rada bio u prilici da uči ili praktikuje neku veštinu koja je srodna nauci, teško da može da stvori delo koje se bazira na naučnim činjenicama. U protivnom, to delo bi bilo fantazija, a ne naučna fantastika.

Dela koja je pisao Žil Vern se ne mogu ponoviti, ali neki od naših pisaca idu ka tome da stvore nešto što bi naredne generacije mogle prepoznati, ili čak neki naučnici iz budućnosti, i po tome bazirali svoj rad.

Kritičari porede moje stvaranje nove tehnologije sa nečim što bi se moglo pojaviti u budućnosti, kao na primer veštačko drvo, koje sam u svom romanu nazvala Ion.

KADA SI PREPOZNALA U SEBI PISCA?

Moram reći da je to bilo nekako oduvek u meni, ali je trebalo mnogo godina da izađe na videlo. Odmalena sam volela da pišem, kako bih napravila neki siguran svet u koji niko ne može da prodre. Rasla sam u porodici gluvonemih roditelja i kao mala sam mislila da sa svima moram pričam kao što pričam sa njima. Znakovnim jezikom, gestikulacijom, naglašavanjem slova pri izgovoru radi lakšeg čitanja sa usana… Tada sam shvatila da nisam kao svoji vršnjaci i povlačila sam se u sebe. Pisanje pesama mi je pomoglo kroz neke teške trenutke u životu, kada nisam imala drugarice. Pisanje je oduvek bilo moj beg od stvarnosti.

TVOJ ROMAN „POLARIS – POSLEDNJI GRAD“ NALAZI SE NA KRAJU SVETA. ŠTA PRONALAZIMO U NJEMU?

Na prvi pogled, u Polarisu pronalazimo spasenje, utopiju, radost i sklad. Međutim, jedna tajna preti da uruši utopiju i tada počinju da se otkrivaju klupka laži na kojima je Polaris zasnovan. Legenda koja je bila priča za besanu noć tada oživljava i poslednji grad postaje mesto straha, patnje i borbe za opstanak.

DA LI MOŽEMO IŠTA BEZ BORBE DOBRA I ZLA, LJUBAVI I MRŽNJE?

Kao što postoji crno i belo, dobro i zlo, svetlo i tama, ljubav i mržnja kao takve postoje radi balansa u univerzumu. Verujem u one reči da bez tuge ne bismo spoznali sreću. Tako je i u životu. Koliko suza prolijemo, toliko ćemo se i smejati.

KO SU TVOJI JUNACI U ROMANU, A KOJIM I KAKVIM ČITAOCIMA BI SE SVIDELI?

Glavni lik priče je Leo, sedamnaestogodišnji mladić, koji je oduvek znao da je drugačiji od svojih vršnjaka. Iako živi u Novom Svetu, njega više privlači Stari Svet, onaj koga je pre 500 godina progutala voda. Roman sadrži elemente ljubavne priče, postapokaliptične proze, a ima i dozu horora, kao i komedije. Zapravo je reč o dvoje mladih koji su se zavoleli u teškom vremenu za opstanak i o spasenju jedinog grada na Zemlji. Mislim da u romanu ima ponešto za svakoga.

DA LI BI I SLEDEĆI ROMAN BIO IZ DOMENA NAUČNE FANTASTIKE? ŠTA OVAJ ŽANR VIŠE PRUŽA U ODNOSU NA OSTALE?

Sledeće u planu je drugi deo sage o Polarisu, rukopis je spreman i nadam se da će roman uskoro biti objavljen. U pitanju je svet u 23. veku, sam početak apokalipse i objašnjenje kako je nastala utopija zvana Polaris.

Žanr naučne fantastike se može odlikovati raznolikim umećem autora da stvori svet u kome je nešto dodato, nešto oduzeto, a opet zasnovano na naučnim činjenicama. Takođe, uvek se može ubaciti i uticaj drugih žanrova, ljubavni, horor, a takođe i triler.

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINE NOSI NAZIV “NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR” KAKO USPEVAŠ DA REALIZUJEŠ CILJEVE, DA LI TE SLUŠA UNIVERZUM?

S obzirom da sam jedna od onih osoba koja nikada nije zadovoljna svojim uspesima, stoga svaki put postavljam sve veće ciljeve u životu. To može biti i dobro i loše. Rekla bih da lako realizujem zadate ciljeve, s tim što su ciljevi konstantno sve veći i veći.

FOTO: FRANKIE CORDOBA UNSPLASH.COM