BUDI SVETLO NA OVOM SVETU

PIŠE: CHRISTINA CZETTL
FOTO: ZLATKO ĐORĐEVIĆ

“Zašto ti to uopšte radiš?“ – ovo pitanje često čujem kad pričam o svom volonterskom radu u Međunarodnom klubu žena u Beogradu. Već tri i po godine zajedno sa drugim ženama u izvršnom odboru radim za međunarodnu, kao i za srpsku zajednicu. Sa jedne strane pokušavamo da stranim ženama iz diplomatije, kao i suprugama privrednika iz inostranstva, ulepšamo život u Beogradu: mesečno organizujemo takozvane „Coffee Mornings“, organizujemo izlete po beogradskim muzejima i Srbiji i nudimo razne aktivnosti. A sa druge strane se bavimo humanitarnim radom. Jednom godišnje svim snagama se bacimo na organizaciju Dobrotvornog bazara, koji ljudi već tradicionalno obeležavaju u svojim kalendarima i godinama dolaze redovno na našu manifestaciju.

Ranije se bazar zvao „Božićni bazar“. Pre nekoliko godina je tadašnji izvršni odbor Međunarodnog kluba žena odlučio da se bazar prekrsti u „Dobrotvorni bazar“, jer su se uključile razne zemlje drugih vera, u kojima se Božić ne slavi zimi kao u hrišćanskom svetu.

Nama je važno da su sve zemlje bilo koje vere dobrodošle, a da zajedno imamo jedan cilj: da skupimo novac za one kojima je to najpotrebnije u Srbiji.

Ipak, Dobrotvorni bazar se održava u decembru pred novogodišnje i hrišćanske božićne praznike. To je posebno vreme tokom godine kad je fokus na darivanju. Narod se seća vrednosti kao što su davanje, deljenje i ljubav prema drugima.

I baš te vrednosti su pokretač mog angažmana u našem klubu. Uživam u tome kako se sa svakim malim korakom stvara velika manifestacija, gde smo u mogućnosti da sakupimo nekoliko hiljada evra. I odjednom se nalaziš u situaciji da se odnekud stvara energija, sve teče, i kad te pitaju odakle ti energija, ni sam ne znaš šta da odgovoriš. To je to – radiš stvari koje voliš i onda se puniš energijom. Okej, priznajem da se što se događaj više približava, ja i dodatno punim REIKI energijom. To me puni, a jednako i smiruje, i više mogu da se fokusiram.

A moj fokus nije tad samo na organizaciji, već razmišljam dalje: ko će ove ili iduće godine da profitira od celog mog rada za Dobrotvorni bazar? Kome ćemo mi iz kluba pokloniti srećne trenutke? Ko će od prikupljenog novaca da uživa par dana, par meseci? Da li možda neko uspe da promeni čak i život zahvaljujući novcu koji smo donirali? A to mene čini srećnom – možda sam drugoj osobi pomogla da napravi korak prema njenom cilju, ili sam možda osobi ili nekom detetu pomogla da oseti ili vidi neke stvari, koje imaju uticaj na to da ta osoba sad zna šta hoće u životu i u kom pravcu da ide dalje. Možda pre toga nije znala.

Tokom mog rada na bazaru ja se osećam kao sveća koja širi svoju svetlost u mrak. To je zapravo odgovor na prvo pitanje zašto to radim. Mi katolici imamo običaj da četiri nedelje pre 24. decembra svake nedelje palimo po jednu sveću na vencu, da bi na kraju svetlele sve četiri sveće. Simbolika toga je da se što više nas, što se više približava Badnje veče, podseti da je Isus Hrist svojim rođenjem doneo svetlost ljubavi na ovaj svet. Ja se osećam kao jedna od tih sveća na vencu i sve zemlje koje učestvuju na Dobrotvornom bazaru posmatram kao još jednu sveću. Ceo tim organizacije je jedna sveća i naš tim u klubu koji se bavi distribucijom donacija za razne projekte u Srbiji je jedna sveća. Svi mi, bez obzira iz koje zemlje smo došli, bez obzira kojoj religiji pripadamo, osvetlimo venac, osvetlimo Srbiju u duhu Isusa Hrista. On se rodio da nas nauči da budemo svetlo na ovom svetu i da sijamo ljubav prema drugima, bez osuđivanja, bez predrasuda i bez ocenjivanja. On je to živeo i treba i dan-danas da bude naš uzor, jer je ljubavlju dodirnuo srca svih ljudi. On je dao sve od sebe, bez ikakvih očekivanja. Kako bi bilo da i ti budeš svetlo drugima?

Srećne praznike i svetlo u srcu želi vam vaša Christina