ALEXA KOKO

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IKA JANKOVIĆ

ALEKSANDRA KOKOTOVIĆ JE ROĐENA U SARAJEVU, ŽIVELA U BEJRUTU, SAD, LONDONU I BEO­GRADU. DIPLOMIRALA JE MODNI DIZAJN NA ACCADEMIA DEL LUSSO. BAVILA SE ORGANIZOVA­NJEM KULTURNIH I MODNIH DOGAĐAJA U SAD. DESET GODINA JE VODILA SOPSTVENU MODNU AGENCIJU IEVE MODELS, SA SEDIŠTEM U LONDONU. BILA JE VLASNICA I IZDAVAČ LIFESTYLE MAGAZINA U BIH.

ALEKSANDRA KOKOTOVIĆ IMALA JE SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU SKULPTURA I SLIKA „HIGGS BOSON“ U BEOGRADU.

ODAKLE LJUBAV PREMA SLIKARSTVU?

Ljubav prema slikarstvu datira još iz nižih razreda osnovne škole, kada je nastavnica likovnog vaspitanja otkrila u meni potencijal i na suptilan način počela uporno da me forsi­ra i prijavljuje na sve likovne konkurse, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Takođe, moj stric je divno slikao, crtao por­trete, oslikavao ikone. Mama je izraženo volela umetnost. Redovno me vodila u muzeje, galeri­je, kupovala mi knjige o Pikasu, Da Vinčiju. Sve to zajedno je u meni formiralo poseban odnos prema umetnosti, posebno slikarstvu.

KAKO SI DOŠLA NA IDEJU DA STANEŠ ISPRED PLATNA I KRENEŠ SA PROJEKTOM? KOLIKO SI DUGO RADILA NA NJEMU?

Slikala sam kao dete dugo godina, svakodnev­no.

Zatim se desio rat, posle čega sam napravi­la dužu pauzu, ali sam sve vreme obitavala u društvu slikara, neprestano okružena podsti­cajem da i sama uzmem kist u ruke.

Slikala sam u nekim navratima, ali sam se pon­ovo ozbiljno posvetila slikarstvu kada me je pri­jatelj, bez nagoveštaja, odveo u školu crtanja u Šumatovačkoj, znajući za tu moju naklonost i ljubav. Od tog momenta, nisam prestala crtati, da bih kratko nakon toga počela i da slikam.

S obzirom na neko iskustvo i konstantan rad, ova izložba je bila prirodan sled.

KADA SAGLEDAŠ SVE U SEBI – DA LI JE OVO VRSTA ZAPISA DUŠE NA PLATNU?

Slike su organsko tkanje umetnikovog bića, sadržaj njegove duše, evolucija emocija, Božji trag, koji je refleksija božanske tajne u nama.

SVETOVI KOJI SE PROŽIMAJU U TEBI, LJUBAV KOJA TE VODI, DOVELI SU TE DO TAČKE GDE SE KREATIVNOST ILI UNUTRAŠNJA POBUNA MORALA IZRAZITI KROZ BOJU, RAM, STAV.

Ne bih rekla pobuna, jer sam oduvek u potra­zi za spokojem. Moje biće usrećuje sklad. Za mene je sve ljubav.

U likovnom stvaralaštvu pronalazim neki vid sigurnosti.

O ČEMU GOVORE TVOJE SLIKE I SKULPTURE? ŽIVELA SI U SARAJEVU, BEJRUTU. DA LI TE ČESTICE MOGU DA PREDSTAVE I RAZORENO SARAJEVO I BEJRUT U PROŠLOSTI?

Sam naziv izložbe, na svojevrstan način, pove­zuje apstraktno slikarstvo, metafiziku i savre­menu nauku. Zajednička tačka za sve njih je traganje za beskonačnošću u konačnosti, a to je nešto što, iskreno, mene jako privlači.

Destruktivnost mi nije bliska, odnosno nije u prirodi mog karaktera, tako da su mi, recimo, Sarajevo ili Bejrut bili osnovna inspiracija, iz­vukla bih iz oba grada, kao i iz svojih iskus­tava nakupljenjih u njima, najlepše segmente sreće, radosti, ushićenja koje sam doživela, a koje i dalje pronalazim u, za mene, savršenim kutcima oba grada, neobično za mene lepim ćoškovima, delovima ulica, zgrada, u prirodi i čestoj želji za povezivanjem prošlih vremena, sadašnjosti i budućnosti.

ŠTA SE SVE SKUPI U DUŠI UMETNICE? PRE PAR GODINA, DIZAJNIRALA SI SVOJU MODNU MARKU KROZ TAŠNE, KOJE SU TOLIKO JEDINSTVENE I PREPOZNATLJIVE.

Hvala ti. Tašne su bile pravi bum. Možda ću se opet pozabaviti tim u nekom trenutku života, jer zbilja uživam u tome. Volim torbice, pravo sam žensko i dok ih dizajniram, razmišljam o tome šta će žene u čijim se rukama nađu stavljati u njih.

Zamišljam ruku kako elegantno otvara tašni­cu, vadi svetlucavu kutijicu pudera sa ogleda­lom, osmehuje se.

Prisutna je konstantna potreba da nešto stva­ram. Ako imam pauzu u radu, onda bar re­noviram stan ili pomažem nekom drugom u određenom kreativnom projektu. U suprot­nom, osećam se pomalo prazno, usamljeno.

TVOJ UMETNIČKI PSEUDONIM JE ALEXA KOKO.

Aleksandar Kokotović. Jedna polovina mene. Moj brat.

On živi u Americi, gde je Aleks, te sam ja onda bila Aleksa. Koko je skraćenica mog prezi­mena, tako da dobijamo jedno jednostavnije ime, prikladno za moja umetnička i modna de­lovanja po svetu.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE CITAT IZ PREDSTAVE KOKANA MLADENOVIĆA „KADA BI SOMBOR BIO HOLIVUD“ – JEDINO SNOVI NE MOGU NIKAD DA BANKROTIRAJU. O ČEMU SANJAŠ? OD ČEGA NE ODUSTAJEŠ?

Kao odgovor ću citirati našeg zajedničkog prijatelja, Milana Nikolića Izana: “Mit i magi­ja plešu najlepši ljubavni ples sadašnjeg vre­mena, kada se u njega ulije bistrina mudrosti i beskrajna večnost. Zato, sanjaj o ljubavi i po danu i po noći. Ne brini o njoj. Smej se u snu i veruj.”

FOTO: PIXABAY.COM