NADA

 PIŠE: SANJA ILIĆ

Nadam se predivnom vrtu koji obrađujem tokom sunčanih dana. Nadam se lepoti koja me osvaja i vodi putevima dalekim, ljudima veselim. Nadam se izlasku na prostranu pučinu u kojoj pobeđujem talase jer pobedu donosi znanje, volja, rad i disciplina. Nadam ti se. Nadam joj se. Nadam se, ne da bih se nadala, već da bih dobila i u mislima i koracima krenula. Nada se jer ima li šta smisla drugo činiti u ovo „poblesavelom“ svetu u kojem je svako pravilo srušeno, svaka vera zgažena, svaka ideja o dobrom potisnuta…. Nadam se jer mi srce zapoveda a duša ište. Nadam se jer ko je još izgubio a da se nije pre toga nadao? Nadam se i ne dam se.